Novinari su prisustvovali treningu koji je bio podeljen u dva zasebna segmenta, a organizovao ga je Radio Mitrovica sever uz podršku švedskog Fojo Instituta za medije. Svi polaznici treninga došli su iz lokanih medija i sa iskustvom izveštavanja iz brojnih kriznih situacija, počev od 17. marta 2004. do majskih dešavanja iz 2023. godine.
O fizičkoj bezbednosti, pravilnom postupanju novinara tokom kriznih situacija, sukoba ili demonstracija, proceni rizika i ponašanju medijskih radnika koje će im obezbediti najviši mogući stepen sigurnost u datom trenutku, govorio je Srđan Simonović iz NVO „Humani centar Mitrovica“.
Novinari vrlo iskusni
On je primetio da novinari koji su prisustvovali treningu imaju neverovatno iskustvo koje njihove kolege u nekim drugim delovima regiona nemaju.
„Iako možda nisu znali da nabroje sva pravila ponašanja, prilično sam siguran da ih se pridržavaju. Njih je iskustvo navelo da budu veoma oprezni i bezbednosno pismeni, što podrazumeva da se pripremaju za događaje koji potencijano mogu da budu bezbednosno izazovni”, ocenio je Simonović.
Glavne preporuke za medijske radnike tokom izveštavanja iz kriznih situacija bi bile dobro planiranje, razmatranje predvidivih potencijalnih rizika tj. bezbednosnih pretnji, kretanje u grupi ili makar u dvoje, nošenje propisanih obeležja, budnost na terenu i svesnost okruženja u kome se nalaze.
„Preporučio bih da imaju neku vrstu kočnice, da ih posao ne ponese, već da uvek negde u glavi imaju ideju o svojoj bezbednosti. Često se dešava da zarad dobre priče naši novinari zaborave na svoju ličnu bezbednost, pa iz nekih takvih događaja izlaze povređeni ili sa nekim negativnim iskustvima” dodao je on.
O tehnikama savladavanja stresa
U drugom delu treninga posvećenom mentalnom zdravlju na tehnikama savladavanja stresa, kao neizostavnog elementa profesija vezanih za medije, sa polaznicima je razgovarala psiholog prof. dr Biljana Jaredić.
Novinari su imali priiku da ovladaju korisnim veštinama savladavanja anksioznih napada, a kroz vežbe su učili kako da se na pravilan način oslobode negativnih misli i svih pratećih nepoželjnih produkata svog posla. Neki od njih su: izloženost kritikama javnosti koja često nije nimalo naklonjena kritičkom promišljanju, pretnje, visok stepen odgovornosti za objavljen sadržaj, napetost zbog zadatih rokova koji se postavjaju na dnevnom nivou, borba sa sobom za objektivnost, čak i kada se vrlo lično proživljava situacija.
Nabrojani faktori novinare stavljaju na sam vrh stresogenih profesija, rame uz rame sa hirurzima, specijalcima, policajcima, menadžerima, kazala je Jaredić.
„Novinari su svesni da njihov posao spade u visokostresogene profesije. Drago mi je da su svi izjavili da je to posao koji bi oni bez obzira na stres i izazove koje sa sobom nosi, uvek radili, što ipak govori o nekim dobrim aspektima mentalnog zdravlja”, kazala je ona.
Upozorila je da ako nema borbe protiv stresa, ako se novinar ili medijski radnik sa njim ne nosi kako bi trebalo, može da razvije niz drugih simptoma, poput anksioznosti i depresije.
„Važno je da nauče da prepoznaju koji su to okidači sa kojima mogu da se bore, a sa kojima nema borbe. Takođe, koje su to životne situacije koje su za njih ugrožavajuće i iz kojih bi trebalo da pobegnu, a ne da nastave da se bore. To je jako bitan mehanizam”, poručila je Jaredić.
Rad u stanju kontinuiranog stresa
Podatak koji je iznet na današnjem treningu, a koji proishodi iz ranijih istraživanja, govori da i do 95% novinara smatra da je u stanju kontinuiranog stresa, što dugoročno ugrožava njihovo mentalno, ali i fizičko zdravlje.
Novinar nikada ne bi trebalo da izgubi iz vida odgovornost prema javnosti koju informiše, ali pre svega odgovornost prema ličnoj bezbednosti i sopstvenom mentalnom zdravlju, poručili su treneri.
Trening je održan u Centru građanske energije (CEC) u Severnoj Mitrovici.
