Glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović naglasio je da iako dezinformacije nisu novost i nepoznanica, pronalazak interneta i drugih tehnoloških mogućnosti stvorio je nove puteve za njihovo širenje.
„To su informacije koje nije moguće potvrditi, informacije koje najčešće nemaju drugi izvor i koje dolaze sa neuobičajenih veb adresa. Takođe, te priče targetiraju emocije, pre nego što su zasnovane na činjenicama i to su vesti koje ne pišu profesionalci” govorio je Avramović približavajući učenicima osobine dezinformacija.
„Kada razmišljate o tome da li je ono što ste čuli i pročitali u medijima ili na društvenim mrežama istina ili ne, služite se ključnim pitanjem – zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava, da li to radi zato što mu je stalo da ja dobijem informaciju koja je objektivno istinita, da li mu je to posao ili se iza toga eventualno kriju neki drugi interesi“, naglasio je on.
Pored postavljanja pitanja, zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava podjednako je važno pitanje, istakao je Avramović, ko mi saopštava informaciju – ko je izvor.
„Kada znate ko vam saopštava neku informaciju onda ćete lako razlučiti ‘žito od kukolja’ i imati predstavu da li u to treba da verujete ili ne, odnosno kako da se služite tom informacijom. Ključne stvari su, ponavljam zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava i ko je izvor te informacije“, zaključio je on.
Urednica i novinarka Radio Mitrovice Sever Ivana Vanovac je takođe istakla važnost provere izvora informacija.
“Provera izvora informacija je pola odrađenog posla prilikom provere istinitosti objavljene informacije. Sumnja je temelj opreznog informisanja i jedini cilj joj je da ne nasednete na manipulaciju. U jednom momentu stavlja se znak jednakosti između medijski pismenog čoveka i čoveka koji je sposoban da kritički promišlja”, navela je ona.
Vanovac je rekla da su društvene mreže prostor građanskog novinarstva gde svako ima pravo da izveštava o onome što proceni da je važno, ali građansko novinarstvo nije profesionalno novinarstvo.
“Na društvenim mrežama svako može da piše i nema drugu vrstu odgovornosti do onu prema samom sebi koja je deo lične etike. Kada novinar dobije neku informaciju neće da je pusti u etar i objavi dok ne proveri njenu istinitost, dok je na društvenim mrežama to drugačije”, navela je ona.
Istakla je i da ne postoji bolji način pripreme za varenje informacija od dobrog i kvalitetnog obrazovanja.
Edukativne radionice održane su za učenike Gimnazije Priština, Ekonomsko-trgovinske škole i Medicinske škole u Lapljem Selu. Dan kasnije predavanje o značaju medijske pismenosti slušali su i učenici Gimnazije Kosovska Mitrovica.
Naredne tri radionice o značaju medijske pismenosti UNS će održati u novembru. Radionice organizuje uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu.
