Kata je jedina Srpkinja koja danas živi u selu Petrič, u opštini Klina. Njen životni put prepun je izazova, ali i odlučnosti da opstane na svom ognjištu, uprkos svim teškoćama, piše Radio Goraždevac.
Kata se 2010. godine vratila u svoje selo, gde danas živi među svojim komšijama Albanicima. Dok sa njima ima dobar odnos, susreće se s povremenim neprijatnostima od strane prolaznika.
“Mi smo se vratili 6. decembra 2010. godine i komšije ovde su sve Katolici. Sa njima nemam nikakvih problema, već sa strane kad neki dođu i prolaze putem, psuju i dobacuju, ali mene baš briga,” kaže Kata.
Seća se vremena kada je selo bilo puno srpskih porodica.
“Dosta je bilo Srba, dole kod Bistrice celo naselje je bilo, ovamo isto, gore celo selo je bilo puno Srba. Mi smo bili gore, ali posle kad smo se vratili, ovde smo napravili kuću, jer gde ćeš u šumu da ideš”, dodaje baka Kata Grujić.
Baka Kata se otežano kreće
Pored svakodnevnih izazova, suočava se i sa zdravstvenim problemima. Potrebna joj je operacija kuka, ali zbog složenih administrativnih i finansijskih prepreka nije u mogućnosti da je obavi.
“Operacija je potrebna, ali dugo se čeka. Privatno je jako skupo, bez 9.000 evra nema ništa. Čula sam da je jedan čovek iz Peći operisan i sada lepo ide, više se ne muči”, kaže Kata Grujić.
I pored teških uslova, Kata ostaje istrajna, što je prepoznato i nagradom lista Večernje novosti, za podvig godine.
“Dobila sam nagradu za podvig godine od Večernjih novosti. Nisam se nadala. Imala sam tada velike napade na kuću, pokušavali su da me oteraju, ali sam bila uporna. Ne može niko da me pomeri odavde, jedino mogu u sanduku”, napominje Grujić.
Njena svakodnevica nije nimalo laka – snalazi se kako zna i ume, ali ljubav prema mestu u kojem je provela mladost ne dopušta joj da ode.
“Zovu me deca iz Srbije i govore da odem kod njih, ali neću da idem. Povezana sam s ovim mestom jer sam ovde provela mladost. Lepo mi je bilo, nije bilo kao sada”, zaključila je Kata Grujić
Nova epizoda emisije “Naše Heroine” donosi dirljivu priču o svakodnevnoj borbi za opstanak, ljubavi prema rodnom kraju i neuništivom duhu žene koja je simbol nepokolebljivosti, navode njeni autori.
