Dok na papiru ima dovoljno kombinacija za vladajuću većinu, u praksi duboka polarizacija između stranaka dovodi u pitanje njenu funkcionalnost, kažu poznavaoci političkih prilika, a prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, Pokret Samoopredeljenje je prvi s 42,91 odsto glasova, a slede Demokratska partija Kosova (DPK) s 21,08 odsto, Demokratski savez Kosova (DSK) sa 17,60 odsto, Alijansa za budućnost Kosova sa 7,17 odsto i Srpska lista sa 6,17 odsto.
Brojke su tu, volja nedostaje
Donika Emini, iz Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG), ocenjuje da bi ovi rezultati, u normalnim političkim okolnostima, stvorili gotovo idealnu osnovu za upravljanje.
„U sistemu u kojem politički kompromis normalno funkcioniše, ovo bi bila idealna formula: jasan, ali ne i dominantan pobednik, što zahteva širu političku saradnju. Međutim, Kosovo se ne nalazi u normalnim okolnostima. Posle dve godine institucionalne krize i duboke polarizacije, ovi rezultati rizikuju da ponovo proizvedu blokadu“, ocenjuje Emini za RSE.
Na istoj liniji je politikolog Dritero Arifi koji naglašava da problem nije aritmetički, već politički.
„Nije problem u tome što nema brojeva. Problem je politička volja. Ako postoji spremnost da se krene napred, rešenje se može pronaći“, kaže on.
Prema njegovim rečima, mnogo će zavisiti od stava Samoopredeljenja i da je ta partija spremna da uđe u koalicije.
Posle objavljivanja rezultata, lider te partije Aljbin Kurti najavio je da će komunicirati sa svim političkim subjektima, ističući potrebu za saradnjom u cilju „javnog interesa i opšte volje“.
„Dakle, računajte na nas, ne samo u poslu koji radimo, već i u saradnji koju ćemo ostvariti“, rekao je Kurti svojim pristalicama.
Predsednički čvor i teške opcije
Izbori u nedelju su bili posledica neslaganja oko izbora predsednika, posle završetka mandata Vjose Osmani.
To su bili treći izbori za manje od godinu i po dana – posle redovnih izbora 9. februara 2025. i još jednih vanrednih održanih 28. decembra.
Prvi nisu uspeli da dovedu do proizvedu vlade, dok drugi, iako su Pokretu Samoopredeljenje doneli više od 51 odsto glasova – najveću većinu na nezavisnom Kosovu – nisu obezbedili dogovor o predsedniku, u skladu s odlukom Ustavnog suda.
Sama Osmani, koja je na izborima predstavljana kao kandidatkinja DSK-a za tu poziciju, rekla je da Samoopredeljenje nema nijedan razloga da odbije njeno ime za mesto predsednice.
„Postoje hiljade razloga da se kaže ‘da’ i svi su u interesu države“, izjavila je ona.
U tom kontekstu, pitanje predsednika ostaje jedna od glavnih prepreka za politički dogovor.
Prema rečima Emini, sa stanovišta institucionalne stabilnosti, najjača koalicija bi bila između Samoopredeljenja i jedne od dve glavne opozicione stranke – DPK-a ili DSK-a.
„U numeričnom smislu, koalicija s DPK-om bi bila najjača, ali politički izuzetno teška zbog visokog nivoa polarizacije. Prirodnija opcija ostaje saradnja s DSK-om. Sam Kurti je u prošlosti ostavljao otvorenu mogućnost za takvo partnerstvo“, kaže Emini, ali naglašava da glavni čvor ove saradnje ostaje izbor predsednika.
DSK smatra da je to mesto rezervisano za Osmani, ali Samoopredeljenje nije pokazalo spremnost da je podrži pošto joj je u aprilu završen prvi mandat.
Arifi takođe sa sumnjom gleda na koaliciju Samoopredeljenje-DPK, ali ne isključuje mogućnost šireg sporazuma između albanskih partija, koji bi uključivao premijera, predsednika parlamenta i predsednika.
„Logično je da će se sve svesti na pitanje kome će pripasti mesto premijera. S druge strane, pitanje predsednika će se koristiti kao izgovor da se zapravo dođe do premijerske funkcije. Kako će se to izvesti? Biće veoma teško“, kaže on.
Između kompromisa i nove krize
U ovoj situaciji, prema mišljenju analitičara, Kosovo se nalazi pred dva scenarija: politički dogovor koji obezbeđuje institucionalnu stabilnost ili novim ciklusom blokada koje bi mogle dovesti do novih izbora.
Emini smatra da je kompromis najracionalniji put, jer bi garantovao ne samo formiranje vlade, već i izbor predsednika i dugoročnu stabilnost.
Međutim, ona upozorava da dosadašnja politička praksa ostavljaju prostor za još jednu krizu.
„Ako prevlada logika blokade, ne može se isključiti novi izborni ciklus. Iako je to politički i finansijski skupo, ovaj scenario ostaje realan“, kaže ona.
Čak i prema Arifijevim rečima, održivo rešenje zahteva sveobuhvatan dogovor.
„U suprotnom, Kosovo rizikuje da ostane bez institucija i da uđe u dug period neizvesnosti“, naglašava on.
Posledice izvan unutrašnje politike
Neuspeh u postizanju dogovora ne bi proizveo samo unutrašnju krizu, već i posledice na međunarodnom nivou.
Prema rečima Emini, takva situacija bi narušila stratešku poziciju Kosova i odnose s ključnim partnerima.
„Kosovo rizikuje da bude doživljeno kao sporedno pitanje u regionu, osim u slučajevima kada je povezano s bezbednosnim krizama. Istovremeno, to bi poslalo negativan signal u pogledu unutrašnjih kapaciteta države i ugrozilo bi procese integracije u EU“, ocenjuje ona.
Arifi dodaje da bi nepostojanje funkcionalnih institucija donelo stagnaciju u spoljnoj politici.
„Ni SAD ni EU ne sarađuju sa zemljom bez institucionalne stabilnosti. Trenutno, nažalost, tapkamo u mestu i to je gubitak za državu, a ne za bilo kog određenog političkog pojedinca“, zaključuje on.
