„Želim da se zahvalim Bogu na svemu što nam je dao, posebno na ovolikom broju dece. I Majci Božjoj Orahovačkoj, kao i manastiru Zočištu, koji su nam pomogli. Da nije njih, ne bi bilo ni nas“, kazala je Sanja Šarić.
Govoreći o svakodnevnim obavezama, Sanja je opisala kako izgleda jedan njen dan. Sa šestoro dece, život je pun aktivnosti, ali i radosti.
„Počinjemo sa osnovnim obavezama, kao što su priprema hrane, čišćenje i spremanje. Sa većim brojem dece je nešto teže, ali je i radosnije“, kaže Šarić, dodajući da deca čekaju red u kupatilu, ali da se svi pomažu u domaćinstvu.
Deca, kako ističe, trude se da budu dobri đaci i ljudi.
„Na prvom mestu želimo da nauče da budu pošteni i dobri ljudi. Da mi budemo dobar primer i da daju maksimum u školi“, dodaje Šarić, navodeći da je ponosna na njih.
Najstariji sin trenira fudbal, a svi pomažu oko kuće, uključujući i stariju ćerku koja se brine o bebi.
„Ovoj starijoj ćerki, koja ima 10 godina, komotno mogu da ostavim bebu. Bukvalno, svi pomažu, imaju aktivnosti“, kaže ona.
A kada je u pitanju vreme za sebe, Sanja ističe da njen hobi, uz svakodnevne obaveze, ostaje čitanje, a povremeno se bavi i šivenjem.
„Trudim se da izdvojim vreme za to, ili neko šivenje. Uvek se nađe vreme, možda se ranije ustane ili kasnije legne,“ objašnjava Šarić.
Kada je reč o zdravstvenim uslovima, kaže da je zadovoljna uslugama u lokalnoj ambulanti u Orahovcu.
„Doktor i osoblje su uvek tu, spremni da dođu kad god ih pozovemo. Zadovoljni smo uslovima“, poručuje. Ipak, navodi da se ponekad dešava da moraju da odu u donji deo grada zbog nedostatka lekara.
Govoreći o svojim korenima i životu u Orahovcu, Sanja je priznala da je u početku bilo teško da se navikne.
„Drugačiji je mentalitet, ja sam seosko dete, navikla na puno rada. Ovde je opuštenije, više se peva, ljudi se više druže. U početku je bilo teško, ali sada mi je kao da sam ovde rođena“, objašnjava.
Šarić se oslonila na podršku svog supruga, koji takođe radi u školi.
„Ne bih mogla bez njegove pomoći. On pomaže, kao i rodbina kad god može“, kaže ona.
Porodična podrška i podrška dobrih ljudi, dodaje, bila je ključna za sve.
„Bog nam pomaže kroz ljude. Ima mnogo dobrih ljudi. Naša kuća je kupljena zahvaljujući Fondaciji ‘Delije’. Bog daje sve što nam je potrebno, a na nama je da izdržimo do kraja“, poručila je ona.
Ona se nada da će njena deca ostati u Orahovcu, ali je svesna da će možda morati da studiraju u većim gradovima.
„Mi želimo da ostanemo ovde, ali neka bude sveta volja Božija. Ovo je sveta srpska zemlja, krvlju natopljena. Nadamo se da ćemo opravdati molitve naših predaka,“ zaključila je Šarić.
