Prethodno je Kodeks usvojilo i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Saopšteno je da je radnu grupu koja je radila na predlozima izmena Kodeksa novinara Srbije činili su prof. dr Snježana Milivojević, Tamara Skrozza, Olivera Milošević, Kristina Kovač Nastasić, Nevena Martinović, Nadežda Budimović i Nino Brajović.
Šta je izmenjeno u odnosu na prethodni Kodeks novinara Srbije?
U Kodeks novinara i novinarki Srbije uvršteno je novo poglavlje – Poštovanje dostojanstva. Ono je, kako su procenili članovi radne grupe koji su učestvovali u izradi Nacrta, u medijskoj realnosti potcenjeno – i kada su u pitanju žrtve nesreća, i kada su u pitanju javne ličnosti.
Ovim poglavljem obuhvaćene su i smernice o izveštavanju o maloletnicima, kao i grupa poput osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, LGBT populacije.
U ovom poglavlju nova je i odredba da „novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti“.
Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije od prethodnog Kodeksa razlikuje i uvođenje prava na zaborav, odredbi o korišćenju veštačke inteligencije i društvenim mrežama.
Odgovornost novinara je poglavlje dobilo posebnu tačku – obavezu kulture negovanja i poštovanja etike javne reči.
Ključne izmene su i u oblasti upotrebe veštačke inteligencije, kao i korišćenja sadržaja sa društvenih mreža.
„Sadržaj koji je kreiran posredstvom veštačke inteligencije takođe podleže uredničkoj kontroli i urednici snose odgovornost za njega, precizirano je u Kodeksu. Mediji su takođe dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“, dodaje se u saopštenju UNS-a.
U poglavlju o nezavisnosti je u većoj meri istaknuta nezavisnost novinara od korporativnih interesa – ne samo vlasnika medija, već potencijalnih korporativnih interesa sa strane. Ranije se Kodeks u ovom delu uglavnom odnosio na zaštitu od političkih pritisaka.
Radna grupa je, kako se dodaje, značajno unapredila i poglavlje Poštovanje privatnosti.
Precizirano je ko su javne ličnosti, a dodato je i pravo na zaštitu ličnih podataka u odnosu na medije i sprečavanje medija da „trguju“ privatnim podacima, odnosno da ih daju drugim medijima bez odobrenja osobe na koju se podaci odnose.
„U Predlog Kodeksa je uvršten i deo koji se odnosi na društvene mreže, a koji koleginicama i kolegama stvara brojne dileme u radu – da li i kada smeju da objavljuju i prenose privatne fotografije i zapise koje su građani objavili na svojim društvenim mrežama“, ističe se.
Definisano je da je potrebna saglasnost osobe čije se fotografije i zapisi prenose, osim u slučajevima kada interes javnosti preteže nad pravom na privatnost ili kada ih je ta osoba namenila javnosti.
Ukoliko se u okviru privatnih podataka i zapisa jedne osobe pominju ili nalaze privatni podaci ili zapisi drugih osoba, novinari su dužni da sakriju njihov identitet, osim u slučaju da i za te osobe interes javnosti preteže nad pravom na privatnost, navodi se u Kodeksu.
I izazovi u digitalnom okruženju bili su jedan od povoda za izmene Kodeksa.
„Predlogom izmena, određeno je, da je u redu koristiti veštačku inteligenciju, ali da je medij u tom slučaju dužan da obavesti čitaoce o tome da je ona korišćenja, u kom delu i kom obimu“, navedeno je.
Saopšteno je dase neke od ključnih izmena odnose i na komentare. Čitaoci moraju biti obavešteni o izabranom načinu moderacije komentara, odnosno o tome da li će biti korišćena prethodna ili naknadna moderacija.
Takođe, uvedena je i odredba o rodno osetljivom jeziku.
„Novinar mora da koristi rodno osetljiv jezik, da se trudi da ravnomerno uključi sagovornike različitih grupa relevatnih za temu (rod, etničko poreklo, starosno doba, seksualna orijentacija) i da odgovorno pristupa različitostima u društvu“, piše u Kodeksu.
I dalje sva poglavlja, kao i u prethodnoj verziji Kodeksa, ukazuju na ključne vrednosti na kojima novinarstvo počiva – istinitost, odgovornost, sprečavanje sukoba interesa, poštovanje dostojanstva, privatnost, časna sredstva, poštovanje autorstva.
Prethodni Kodeks novinara i novinarki Srbije UNS i NUNS usvojili su 2006. godine. Razvoj interneta i digitalnih platformi u poseldnjih 18 godina umnogome su promenili rad novinara. Otud, kako su zaključili članovi Radne grupe koja je radila na izmenama, i potreba da se Kodeks prilagodi novoj medijskoj realnosti i u njega uvrste pravila koja se odnose na nove etičke dileme koje novinarski rad danas sa sobom nosi.
Poziv studentima novinarstva da postanu članovi UNS-a
Skupština Udruženja novinara Srbije (UNS) poziva studente novinarstva na svim univerzitetima u Srbiji koji su u protestima da se priruže i postanu članovi UNS-a i odlučila da to mogu učiniti bez ikakve naknade.
„Potrebna nam je vaša odlučnost, snaga i znanje da svet novinarstva učinimo boljim“, istanuto je na Skupštini UNS-a.
