Predavači su istakli da je ključno njeno odgovorno korišćenje, uz potpunu svest o rizicima poput tehnologije dubokih prevara (deepfake) i lažnih vesti.
Ono što treba razumeti, naglašeno je, veštačka inteligencija funkcioniše na osnovu procene i baze podataka.
Mastilović: I dalje će u centru pažnje biti čovek
Predavač iz Bosne i Hercegovine Aleksandar Mastilović je naglasio da će veštačka inteligencija postati dobar asistent, odnosno „neko ko će nam pomoći da poboljšamo efikasnost u svakom zanimanju pa i u novinarstvu“.
„Može učiniti redakcije efikasnijima, omogućiti obradu veće količine informacija ili pomoći u prevođenju“, kazao je on.
Istakao je da, ipak, veštačka inteligencija ima i značajna ograničenja.
„To su halucinacije, nepriznavanje neznanja, nesvesno ili nenamerno generisanje netačnih informacija. Jednostavno, ona ne može zameniti novinara. Ne može doneti ljudsku emociju. Veštačka inteligencija može dobro baratati činjenicama, ali niko ne želi da čita suvoparne informacije. Nama je potreban širi kontekst i perspektiva, a to danas veštačka inteligencija ne pruža“, dodao je on.
Mastilović je za Kim radio naveo da tehnologija ni veštačka inteligencija, neće zameniti ljude, ali će ljudi koji znaju da je koriste imati prednost. Kako je dodao, ipak će i dalje „u centru pažnje biti čovek“.
On je istakao i da se kontekstu novinarstva treba voditi računa o dubokim prevarama i lažnim vestima, koje sada mogu biti izuzetno uverljive.
„To su novi izazovi na koje će novinari morati da paze kako ne bi bili prevareni. Naravno, to nije razlog da veštačku inteligenciju zabranjujemo, već da budemo edukovani i svesni rizika koje nosi“, poručio je on.
Ničić: Veštačku inteligenciju koristiti odgovorno i transparentno
Aleksandra Ničić, novinarka portala UNS i doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu je kazala da veštačka inteligencija može ubrzati rad novinarima.
„Veštačka inteligencija nam može biti asistent u radu, a ne kolega koji nam pravi probleme“, naglasila je ona.
Smatra da korišćenje veštačke inteligencije u novinarstvu „nije ništa loše“.
„Veštačka inteligencija može doprineti novinarskom radu na pozitivan način, a bitno je koristiti odgovorno i transparentno. O tome govore i brojni etnički kodeksi, kao i Kodeks novinara i novinarki Srbije koji je usvojen u decembru. To podrazumeva da svaki put kada objavite sadržaj koji je generisan uz pomoć veštačke inteligencije – da to i naznačite. Potrebno je i da svi shvate da snose odgovornost za sadržaj koji je generisan uz pomoć veštačke inteligencije“, rekla je ona za Radio Kim.
Veštačka inteligencija prilika, a ne pretnja
Osim novinara, radionici su prisustvovali i predstavnici civilnog društva i studenti.
Marija Vasić iz HO „Kosovsko Pomoravlje“ je naglasila da je radionica kojoj je prisustvovala veoma zanimljiva, te da će joj koristiti u daljem radu.
„Mogli smo da čujemo dosta praktičnih stvari koje mogu da se primene bukvalno istog trenutka od kad čuješ da postoje, od kad naučiš da ih koristiš. Lepo je što je bilo interaktivno, gde smo nekako mogli da postavimo pitanja, čak da neke stvari odmah i probamo. Nekako potvrđuje tu moju misao da se, zapravo, ne treba plašiti tehnologije, već da je samo dovoljno da budemo upućeni u neke stvari. Prosto, ako radimo nešto što je vredno i što je autentično, tehnologija može samo da nam pomogne da to bude još bolje“, dodala je ona.
Radionicu „Kako koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu“ realizovao je Medija centar Čaglavica sa Udruženjem novinara Srbije (UNS), Albanskim centrom za kvalitetno novinarstvo iz Tirane i Centrom za razvoj omladinskog aktivizma iz Sarajeva.
