Iako nisu u kotlini, Priština i Beograd se zimi guše u smogu, a zagađenje vazduha se smatra jednim od najvećih ekoloških problema u ovim gradovima, izveštava Al Džazira Balkans (AJB).
Još 2017. Rojters je pisao kako je Ambasada SAD-a u Prištini izmerila indeks zagađenosti od preko 300, što se smatra veoma opasnim po zdravlje.
Kao uzrok se navode fabrike oko grada, te prekomerna potrošnja uglja, a kada dodamo i ogromne saobraćajne gužve, stiče se utisak da se radi o sličnim problemima kao i u Sarajevu. Priština nije u kotlini, ali se grad širi velikom brzinom.
Studija Svetske banke iz 2013. godine je pokazala kako zagađen vazduh uzrokuje najmanje 800 smrti godišnje na Kosovu, dok je sličnu studiju uradio Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova između 2017. i 2019. godine, u kojoj se tvrdilo da 1.150 ljudi godišnje umre zbog lošeg vazduha.
Tada je Egzon Šalja, stručnjak za životnu sredinu, izjavio za Kohu, kako „ugalj možda jeste nominalno jeftiniji, ali nas košta 10.000 puta više zbog samog našeg zdravlja“.
Voda je život: pijemo, a zagađujemo – moramo preduzeti akciju
Nije samo vazduh zagađen, nego i voda i zemljište
Branimir Jovančićević, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, za Al Džaziru je govorio o tome da li se i šta konkretno radi na prevenciji zagađenja u Srbiji, te šta su najveći uzroci zagađenja.
Kaže kako „nije samo vazduh zagađen, nego je cela životna sredina jako ugrožena u Srbiji, te se vrlo malo radi na sprečavanju zagađenja životne sredine“.
„Čini se da je vazduh najzagađeniji, ali voda i zemljište nisu u boljem stanju. Kada govorimo o vazduhu, to je posebno izraženo u Beogradu, iz više razloga. Imamo termoelektranu u Obrenovcu koja emituje sumpor-dioksid, tako da je tokom perioda od šest meseci godišnje vazduh u Beogradu zagađen.
Međutim, to nije jedini uzrok. Imamo i razne skrivene zagađivače, mnoge mini fabrike koje rade na recikliranju otpada, ali sa vrlo niskim standardima, a te fabrike proizvode organske polutante, koji su možda i opasniji i kancerogeniji od samih PM čestica. Tu pre svega mislim na razne policiklične aromatične ugljovodonike, te čuvene dioksine i furane“, dodao je on.
Na pitanje o da li je saobraćaj jedan od uzroka zagađenja, prof. Jovančićević kaže kako „nije siguran da saobraćaj utiče u tolikoj meri kao prva dva uzroka“.
„Ne bih rekao da je to više od 10 do 15 odsto od ukupnih polutanata. Jeste veliki problem što Beograd nema metro, što je 24 sata dnevno saobraćaj u opticaju, ali ako bih morao da rangiram, rekao bih da je to najpre Termoelektrana Obrenovac, zatim skriveni zagađivači, te na trećem mestu saobraćaj“, naveo je on, između ostalog, za Al Džaziru.
