„Svaki treći mladi muškarac još nikada nije imao devojku. Da li si i ti među njima?“ – zapitao je u jednoj od video-poruka na društvenim mrežama ekstremno desničarski nemački političar, poslanik Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu Maksimilijan Kra (Maximilian Krah). On nudi i „rešenje“ i mladim muškarcima preporučuje da ne gledaju porno-filmove, ne glasaju za stranku Zelenih i redovno idu na svež vazduh… „Pravi muškarci su desničari, pravi muškarci imaju ideale, pravi muškarci su patriote, a onda neće biti problema ni sa devojkom“, poručuje Kra.
Koliko je bila uspešna primena ovih „saveta“ ne zna se, ali je ova stranka na proteklim saveznim i izborima u federalnim jedinicama u Nemačkoj postigla ogroman uspeh, zahvaljujući uveliko muškim glasačima. U Tiringiji je 38 i u Saksoniji 35% svih muškaraca glasalo za ekstremno desničarsku AfD.
Rastući jaz između polova
„U Evropi se ocrtava nova politička podela: rastući jaz između polova među mladim biračima, pri čemu su mlade žene tendencijalno progresivne, a mladi muškarci se sve više okreću ekstremnoj desnici“, ocenjuje Havijer Karbonel (Javier Carbonell), istraživač briselskog EPC-a (European Policy Center) u tekstu na sajtu ovog tink tenka pod naslovom „Kako ekonomski pad mladih muškaraca podstiče antifeministričku reakciju“.
Mladi muškarci nisu u znatnoj meri naklonjeni ekstremno desničarskim partijama samo u Nemačkoj, već i u drugim zemaljama u kojima ovakve stranke poslednjih godina nižu uspehe – u Španiji, Francuskoj, Italiji, Holandiji… Na proteklim izborima u Poljskoj je skoro polovina mladića između 18 i 21 godine glasala za ekstremno desničarsku Konfederaciju, ali samo šestina žena u toj starosnoj grupi. I Fajnenšel Tajms (Financial Times, FT) pisao je o „novom globalnom jazu među polovima“ pozivajući se na istraživanje iz SAD, Južne Koreje, Nemačke i Velike Britanije koje pokazuje da su mlade žene sve liberalnije, a mladi muškarci sve skloniji ekstremno desničarskim političkim konceptima. Zaključak FT-a: „Generacija Z zapravo se sastoji iz dve generacije“.
Generacijom Z ili „zumerima“ smatraju se mladi rođeni između sredine ili kraja devedesetih do 2010. godine.
Antifeministički prevrat
U tekstu grupe autora objavljenom u martu u Časopisu za evropsku javnu politiku (Journal of European Public Policy), na osnovu rezultata izbora za Evropski parlament u 27 zemalja, zaključuje se da je „izborni uspeh ekstremno desničarskih partija među mladim biračima prvenstveno zasnovan na podršci među mladim muškarcima, koja je dosegla vrhunac 2024. sa preko 21% u poređenju sa oko 14% među ženama iste starosne grupe“.
U analizi EPC-a ocenjuje se da „porast antifeminističke reakcije među mladim muškarcima nije samo kulturna reakcija na feminizam, već i rezultat rastuće ekonomske nesigurnosti, posebno za muškarce iz radničke klase bez univerzitetske diplome“.
Socijalni mediji vrve od agresivnih antiženskih sadržaja, influenseri koji šire mizoginiju uživaju veliku popularnost. Fenomen se ne ograničava na Evropu. U SAD, prema podacima vašingtonskog Equimundo Centra za muškost i socijalnu pravdu skoro polovina mladih muškaraca veruje nekom od antifeminističkih propagatora „muških prava“ sa socijalnih medija, čak i ako podstiču na nasilje.
Antifeministički „prevrat“ ogleda se i u merama evropskih vlada. U analizi EPC-a se podseća, na primer, da su sudovi u Bugarskoj Istanbulsku konvenciju o sprečavanju nasilja nad ženama proglasili antiustavnom, da je Poljska uvela skoro potpunu zabranu abortusa ili da je Švedska odustala od svoje slavljene pionirske „feminističke spoljne politike“.
Promene na štetu radničke klase
Pri tome, kako se podseća, žene u EU u proseku i dalje zarađuju satnicu 12,7% nižu od one koju imaju zaposleni muškarci, i dalje su nedovoljno zastupljene u parlamentima i vladama i trećina njih doživela je nasilje kod kuće, na radnom mestu ili u javnom prostoru.
Ali, „poslednjih decenija su mladi muškarci doživeli realan pad svojih primanja, svog blagostanja, svoje stope zaposlenosti, svoje kupovne moći, svoje kvote visokoškolskog obrazovanja i svog psihičkog zdravlja“, sažima se u analizi EPC-a.
Ovaj sunovrat, kako potvrđuju i podaci, ima „malo veze sa usponom žena u oblasti političke participacije ili njihovim učešćem u svetu rada, već je mnogo više uslovljen dubokim strukturalnim ekonomskim promenama na štetu radničke klase i mladih ljudi, kao što su rastuća nejednakost ili automatizacija“.
U starosnoj grupi od 25 do 34 godine žene obrazovanije od muškaraca
Kako je naveo britanski Ekonomist (The Economist) u tekstu „Zašto se udaljavaju mladi muškarci i mlade žene“, u razvijenim zemljama 28% dečaka, ali samo 18% devojčica ne dostiže nužni nivo sposobnosti razumevanja pisanog teksta koji je utvrđen kao standard za PISA studiju OECD-a kojom se testira znanje srednjoškolaca. Prema podacima Evrostata iz 2023 godine, u EU u starosnoj grupi između 25 i 34 godine visokoškolsko obrazovanje ima 48% žena i 37% muškaraca.
Istraživanje koje su Ipsos Velika Britanija i Globalni institut za žensko liderstvo (Global Institute for Women’s Leadership) na londonskom Kings Koledžu (King’s College) sproveli u 30 država pokazuje da 57% muškaraca Generacije Z smatra da je njihova zemlja „otišla toliko daleko u promovisanju ženskih prava da su muškarci diskriminisani“.
U ovakvim prilikama ekstremno desničarske stranke se „ugrađuju“ u život mladih muškaraca, dok su se žene okrenule progresivnim i liberalnim političkim snagama. Na pitanje zašto, nemački ekonomista Marsel Fračer (Marcel Fratzscher) u analizi na sajtu Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja ukazuje da je „deo odgovora svakako i u tome da je reč o mladim ljudima koji veliki deo života imaju tek pred sobom i da na svom poslu i svom socijalnom okruženju treba tek da se etabliraju i savladaju mnogobrojne nesigurnosti“.
Ugožavanje demokratije
U analizi Havijera Karbonela iz EPC-a navodi se da „ovaj jaz među polovima ne ugrožava samo ravnopravnost polova, već i same osnove podrške demokratiji, jer radikalizovani mladi muškarci često pokazuju slab angažman u ostvarenju demokratskih normi“.
Da bi se ovaj trend preokrenuo, potrebno je, sa jedne strane, da se prevaziđu materijalni uzroci frustracije – ulaganjima u stambeni sektor, obrazovanje, stručno školovanje i raspodelu blagostanja za mlade, pre svega muškarce bez obrazovanja. Sa druge strane, nužna je nova definicija muškosti kroz podsticanje pozitivnih muških modela ponašanja i stvaranje novih kulturnih narativa. Ali te mere ne smeju se poduzimati na štetu žena, tj. pogrešno bi bilo da se pri tome zanemare politike usmerene na podsticanju žena.
„Zaista sveobuhvatni pristup ravnopravnosti polova mora mlade muškarce iz radničke klase da uključi u analizu, u formulisanje politike i inicijative, uz istovremeno unapređivanje feminističke politike i slabljenje antifeminističkog otpora. S obzirom da rastući uticaj ekstremne desnice na mlade muškarce predstavlja ozbiljan rizik da dosadašnji uspesi u postizanju jednakosti polova budu preokrenuti, ekonomskim sunovratom ove grupe trebalo bi da se hitno pozabave evropske demokratske snage“, zaključak je EPC-analize.
Ostvarivanje tog cilja zahtevaće, ako se ima u vidu sadašnje stanje duha, dosta vremena. U istraživanju Evrobarometra objavljenom u decembru 2024. postavljeno je, između ostalih, i pitanje „Da li porodični život strada ako majka ima posao sa punim radnim vremenom“. Većina Evropljana (51%) nema sumnje da je to upravo tako – u čak 17 od 27 država članica EU apsolutna većina anketiranih uverena je da majke zaposlene sa punim radnim vremenom štete porodičnom životu!
