U izveštaju Amnesti internešenel se naglašava da je pokušaj Kosova da postane član Saveta Evrope osujećen, čime je „njegovim građanima uskraćen pristup Evropskom sudu za ljudska prava“.
„Komitet ministara je odložio glasanje o članstvu Kosova nakon što je Kosovo odbilo zahtev nekih zemalja članica u poslednjem trenutku da najpre osnuje Asocijaciju opština sa srpskom većinom, kako je predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine između Kosova i Srbije.
„U februaru i aprilu, Osnovni sud u Prištini osudio je trojicu bivših pripadnika srpskih policijskih i vojnih snaga za ratne zločine počinjene 1999. godine u regionima Prištine i Istoka. Duško Arsić, Ekrem Bajrović i Časlav Jolić dobili su kazne od 13, 12 i osam godina zatvora“, dodaje se.
„U julu, Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu osudila su bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Pjetera Šalju na 18 godina zatvora za ratne zločine proizvoljnog pritvaranja, mučenja i ubistva počinjene 1999. godine. U septembru, Apelaciono veće je promenilo kaznu izrečenu Saljihu Mustafi, komandantu jedinice OVK optuženom za proizvoljno pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo, sa 22 na 15 godina zatvora“, takođe je navedeno u izveštaju.
„Više od 1.600 osoba se i dalje vodi kao nestalo u sukobu na Kosovu 1998-99, a počinioci povezani sa njihovim nestankom ostaju nekažnjeni“, konstaje Amnesti internešnel.
„Sporazum između Kosova i Srbije iz 2023. godine o saradnji u pronalaženju osoba koje su nestale između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine nije sproveden zbog zategnutih odnosa“, navedeno je.
U izveštaju se dodaje da je kosovski Centar za rehabilitaciju žrtava torture zahtevao je od vlade da ukine rok do 2025. godine za podnošenje zahteva za status „žrtve seksualnog nasilja u ratnom periodu“, što uključuje reparacije od 230 evra mesečno. Zaključno sa oktobrom, vladina komisija osnovana 2018. godine dodelila je ovaj status za 1.688 od 2.018 podnosilaca zahteva.
„Pristup vantelesnoj oplodnji i dalje je dostupan samo u privatnim klinikama, nakon još jednog neuspelog pokušaja parlamenta da usvoji zakon o reproduktivnom zdravlju koji bi omogućio vantelesnu oplodnju u javnim bolnicama“, navodi se i dodaje da su nakon debate usledile „dezinformacije i govor mržnje prema samohranim ženama od strane nekih poslanika“.
Vlada Kosova nije uspela da predloži novo glasanje o reformama Građanskog zakonika, koje je parlament odbio 2022. godine, a koje bi otvorile put za registraciju istopolnih građanskih partnerstava. LGBTI osobe koje su preživele porodično nasilje nisu imale pristup specijalizovanim skloništima, uprkos obavezama koje su preuzele vlasti.
U julu je parlament usvojio novi Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije uprkos kritikama organizacija civilnog društva i međunarodnih tela da bi ta mera uvela državno licenciranje i kontrolu onlajn medija bez pružanja zaštitnih mera.
„U maju je parlament odobrio sporazum sa Danskom o iznajmljivanju 300 zatvorskih ćelija za strane državljane osuđene za zločine u Danskoj koji će biti deportovani na kraju kazne“, navedeno je u izveštaju.
„Tokom deset godina, naknade bi omogućile Kosovu da investira 210 miliona evra u obnovljive izvore energije. Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture izrazio je zabrinutost zbog ograničenih javnih konsultacija o projektu i neadekvatnog prostora u zatvorskom kompleksu“, zaključuje se.
Kompletan izveštaj Amnesti internešenel o stanju ljudskih prava u svetu je dostupan za preuzimanje OVDE.
