Naime, on ističe da je list Danas posvetio neobičnu pažnju „fantomskoj organizaciji iz severnog dela Kosovske Mitrovice pod nazivom Srpska demokratija, koja je očigledno formirana sa zadatkom da svojim ultra-ekstremnim stavovima omogući ekstremističkoj Srpskoj listi da se prikaže kao neka umerena i razumna opcija“. Sekulović se, naime, osvrće na najavu o formiranju „komšijskih straža“, čiji je inicijator Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije.
„Najnovija akcija ove organizacije jeste osnivanje nekakve srpske straže sa zadatkom da zaštiti Srpkinje od navodnih seksualnih zlostavljanja od strane Albanaca. Priča o silovanju i drugim seksualnim napadima kojima su srpske žene i devojke izložene na Kosovu ima dugu istoriju a svoje mesto našla je i u knjizi Istorija Srbije poznatog autora Holma Zundhausena“, navodi autor.
Dodaje da je u stvari, „mit o silovanju Srpkinja na Kosovu počeo je da se širi krajem 80-ih godina kada je srpski nacionalizam zagospodario političkom scenom Srbije“.
„Priča o silovanju i seksualnom zlostavljanju Srpkinja, koju pomenuta organizacija želi da oživi, predstavlja klasičan pseudo-događaj iz koga za srpsku zajednicu neće ništa dobro da proizađe. Umesto što sledi politiku Beograda, zasnovanu na etničkoj mržnji i mentalitetu opsadnog stanja, koja priželjkuje da se silovanja „stvarno i dogode“, srpska zajednica na Kosovu trebalo bi da osniva organizacije koje će uspostavljati kontakte i saradnju sa istim takvim albanskim organizacijama i kroz dijalog stvarati uslove za bolji život svih na tom prostoru“, piše advokat Sekulović.
Sentić poručuje Sekuloviću da uputi javno izvinjenje
Na ovaj tekst koji je list Danas povuka sa sajta, a isti je objavljen na sajtu Helsinškog odbora, reagovao je zamenik ombudmsana Kosova Srđan Sentić.
„Objavljivanje teksta čiji autor sa nipodaštavanjem odbacuje navode o seksualnom uznemiravanju žena i devojaka na severu Кosova, predstavlja duboko uznemirujući i opasan čin. Umesto da pokaže empatiju prema potencijalnim žrtvama i pruži prostor za istinu, autor tekstom doprinosi atmosferi poricanja i normalizacije nasilja“, navodi Sentić.
Dodaje da javno izgovorena (u ovom slučaju napisana) reč mora da nosi odgovornost, „naročito kada dolazi iz pera nekoga ko je povezan sa organizacijom koja se bavi ljudskim pravima“.
Sentić ističe da je nedavno prisustvovao neformalnom sastanku na kojem su žrtve i roditelji maloletnica govorili o konkretnim slučajevima seksualnog uznemiravanja, a na kojem su bili prisutni i policijski zvaničnici i predstavnici međunarodne zajednice.
Kaže da je na istom sastanku Kosovska policija potvrdila da u pojedinim slučajevima postoje video snimci i drugi materijalni dokazi o seksualnom uznemiravanju žena i devojaka na severu Kosova. Takođe dodaje da su građanke podsticane da prijavljuju nasilje.
Sentić ukazuje na to da autor teksta Sekulović ignoriše svedočanstva i činjenice, već da se oslanja se na interpretacije književnih dela i istorijske narative iz osamdesetih godina prošlog veka. Time, naglašava on, Sekulović obesmišljava iskustva žrtava.
„Ovaj tekst nije samo neetičan, on je primer autodestruktivnog javnog govora koji dodatno traumatizuje one koji su već pogođeni nasiljem. Nedostatak samokritičnosti i svesti o težini izgovorene reči predstavlja ozbiljan korak unazad u borbi za društvo u kojem se žrtve slušaju, a ne ponižavaju“.
Sentić napominje i to da je dnevni list Danas ubrzo nakon objave povukao tekst, naglašavajući da je ovaj medij, očigledno uvideo „da je napravljen ozbiljan propust“.
Zamenik kosovskog ombudsmana je pozvao autora, kao i organizaciju sa kojom je autor povezan, da upute javno izvinjenje svima koji su ovim tekstom povređeni, a naročito ženama i devojkama koje su pokazale hrabrost da govore o pretrpljenom nasilju.
Neformalna grupa žena poziva medije da o seksualnom uznemiravanju izveštavaju profesionalno
Na isti tekst i pisanje medija u Srbiji reagovala je i Neformalna grupa žena iz Sevene Mitrovice koja traži mediji ozbiljno razmotrite način na koji izveštavaju o aktuelizovanom pitanju slučajeva seksualnog uznemiravanja.
„Svedočimo tome da se ovakvi slučajevi često tretiraju senzacionalistički ili pak bivaju potpuno ignorisani i relativizovani. Tabloidizacija i negiranje su dve strane istog novčića — neprofesionalnog i neodgovornog pristupa“, navodi se u pismu koje su potpisale 304 žene.
Ove žene, među kojima su neke i same doživele seksualno uznemiravanje, poručuju medijima da je njihov zadatak da odgovorno informišu, vodeći računa o posledicama na živote ljudi.
„Izveštavanje o seksualnom uznemiravanju mora biti utemeljeno na etičkim standardima. Zahtevamo da se u izveštavanju o ovim temama poštuju profesionalni standardi novinarstva i osnovna ljudska prava“, poručuju u zajedničkom pismu.
Neformalna grupa žena je podsetila da je na problem seksualnog uznemiravanja još u avgustu 2024. godine ukazalo 415 žena sa severa Kosova, potpisnica pisma upućenog komandantu KFOR-a.
„Neformalna grupa žena dostavila je komandantu KFOR-a, kao i predstavnicima Evropske unije, UNMIK-a i Ambasade SAD, oko 30 svedočenja prikupljenih u jednom danu, u kojima žene govore o sopstvenim iskustvima seksualnog uznemiravanja na severu. Neke od njih su javno govorile o svojim iskustvima i u medijima. Pored njih, na ovaj problem su više puta ukazivali i brojni građani, predstavnici civilnog društva i politički aktivisti. Na društvenim mrežama dostupni su i pojedini video snimci koji dokumentuju ove slučajeve“, poručuju.
Takođe podsećaju da je ovaj problem prepoznat i na međunarodnom nivou, te da je on pomenut i od strane specijalne predstavnice generalnog sekretara UN (SRSG) na sednici Saveta bezbednosti.
O problemu seksualnog uznemiravanja pisali su i mediji kako na Kosovu, tako i u centralnoj Srbiji.
