U intervjuu za Ekonomija Onlajn Grdžaliju je izjavio da je ova odluka dokaz nedostatka institucionalne odgovornosti i ignorisanja privatnog sektora u donošenju odluka koje direktno utiču na ekonomiju zemlje.
„Pre svega, sistem fiskalizacije na Kosovu postao je eksperiment koji je više bio u interesu pojedinih interesnih grupa nego u interesu države. To je bio maratonski proces dok fiskalizacija putem kasa nije stavljena na pravi put. Nova odluka ministra finansija o prelasku na digitalizaciju najbolje pokazuje da su javno-privatno partnerstvo i dijalog na Kosovu zakopani. Odluke se donose bez informacija i bez pravog dijaloga sa privatnim sektorom. Činjenica da ministar naređuje jedno, a PAK vrši pritisak za nešto drugo, jasno pokazuje nedostatak institucionalne odgovornosti“, rekao je on.
Grdžaliju ističe da je trenutni proces stvorio zabunu zbog neusklađenosti institucija i nedostatka jasnih kriterijuma za sprovođenje u praksi.
On je posebno kritikovao rok od 60 dana određen administrativnom odlukom ministra finansija, nazivajući ga nepripremljenim i štetnim za poslovno okruženje.
„Dok ministar administrativno određuje rok od 60 dana za prelazak na digitalizaciju, istovremeno ne postavlja jasne kriterijume. Poreska administracija dodatno opterećuje privatni sektor tražeći da ponovo kupuju fiskalne kase. To je situacija koja značajno šteti poslovnom okruženju. Ovakvi procesi zahtevaju pripremu, dijalog, pilot faze, jasne podatke o tome gde se informacije čuvaju, ko njima upravlja i ko razvija softver. U drugim zemljama takav prelaz se subvencioniše“, istakao je Grdžaliju.
Dodao je da se na Kosovu to ne dešava i da ceo teret prelaska na digitalizaciju ostaje na privatnom sektoru – kako za kupovinu fiskalnih kasa, tako i za nabavku digitalnog sistema i plaćanje kazni koje propisuje Poreska uprava.
Upozorio je da bi nedostatak pripremljenosti i kratak rok za implementaciju digitalne fiskalizacije mogao povećati utaju poreza.
„Takav proces se ne može završiti za 60 dana, kada u zemljama regiona traje 2, 3 pa i 4 godine i još uvek nije završen. U pravnom smislu, ova odluka je preuranjena. Ona indirektno šteti budžetu jer povećava neformalnu ekonomiju – fiskalni računi se više neće izdavati profesionalno, već samo rukom pisane potvrde, što dodatno jača neformalni sektor. U gotovo potpunom odsustvu vladavine prava i dijaloga, neformalna ekonomija je postala kancer kosovske privrede“, zaključio je Grdžaliju.
