Arsić je na tom putu prešao više od 1.500 kilometara. Peške s rancem na leđima koračao je kroz Kosovo, Severnu Makedoniju i Grčku. Kući se vratio umoran ali zadovoljan.
Njega su ispred manastira „Gračanica“, odakle je i krenuo na put, dočekali porodica, prijatelji i kolege. Pripremili su mu i transparent na kojem je pisalo „Požuri Dragane“. Emocije nisu izostale. Arsić je rekao da mu je prva misao po dolasku bila -„Prelepo je vratiti se kući“.
„Gde god da odete, vi ste stranac, a svoji ste tek kada dođete tamo gde ste proveli mladost i gde živite“, rekao je Arsić.
Na svom putu, kako je kazao, sretao je mnogo dobrih i zanimljivih ljudi, a većih problema nije bilo. Iako su dolazili trenuci kada je razmišljao da odustane, snagu mu je davala podrška ljudi koji su ga ispratili i verovali u njega.
„Što se tiče odustajanja, mentalno sam se pripremao da takav momenat može povremeno da naiđe i bilo ih je, ali samo privremeno. Morate da se izdignete iznad situacije i da kažete ‘ne, ja ne želim da izneverim one ljude koji su došli da me isprate, nego će ići do kraja i mora biti uspešna misija’. Jedini način kada bih ja odustao jeste kada bih ne daj Bože slomio nogu ili izvrnuo zglob, tada ste jednostavno prinuđeni“, dodao je on.
Arsić je kazao da je prepešačio više od dva miliona koraka i preko 1.500 kilometara.
Snaga volje i podrška bližnjih – pokretači
Supruga Dijana Arsić je istakla da nije bilo lako ostati kod kuće sa decom, pogotovo na početku školske godine, ali da mu je uprkos svemu pružila punu podršku.
„Kada bih rekla da li sam posumnjala da li će uspeti ili ne, možda jesam, ali sam ga svakako podržavala. Mislim da ga je najviše sputavao ranac koji je imao 23 kilograma zato sam i razmišljala da li će izdržati“, kazala je ona.
Draganova majka, Dragica je priznala da joj nije bilo lako, ali je svakodnevna komunikacija sa sinom pomagala.
„On je dolazio svakog dana kod mene, zato sam čekala autobus i plakala. Svakog dana se javljao i čuli smo se, ali nije to – to. Kada je krenuo na put rekla sam mu ‘Dragane ideš sam, a njegov mi je kolega rekao, ne ide sam, ide sa Bogom. Prebrodio je sve teškoće i došao živ i zdrav“, kazala je ona.
Mladi članovi porodice i rodbine su u razgovoru sa ekipom Kim radija istakli da ni u jednom trenutku nisu sumnjali u njegovu odlučnost.
„Naravno da smo ponosni, sama činjenica da neko pređe 1.500 kilometara pešaka je svakako ponos. Kao porodica pružali smo mu svu podršku i nikada nismo posumnjali da neće uspeti ili da će odustati“, dodao je Živorad Arsić, Draganov bratanac.
Podršku je imao i od kolektiva Predškolske ustanove „Đurđevak“, gde radi više od dve decenije. Direktorka Radica Parlić istakla je da je kolektiv pratio njegovo putovanje.
„On ima i povredu na nozi, ali smo znali da neće odustati i da će doći, da ćemo ga ispratitit i dočekati u našoj Gračanici“, istakla je ona.
Podsetimo, Arsić je i 2017. godine pešice prešao put do manastira Ostrog.
