Trend Tramp 2.0 se, prema Rojtersovom institutu, širi i kopira neslućenom brzinom širom sveta, a danak uzima profesionalno novinarstvo u kome novinari odgovaraju za svaku pisanu i izgovorenu reč. Sudeći po ovom istraživanju, ulogu medijskih profesionalaca polako preuzimaju influenseri koje medijski zakoni ne obavezuju da izveštavaju profesionalno, odgovorno i u interesu javnosti, što otvara prostor za brojne dezinformacije, napisala je Aleksandra Ničić za portal UNS-a.
Kao odgovor na konkurenciju influensera, tri četvrtine (76 odsto) izdavača navodi da će ove godine pokušati da ohrabre svoje novinare da se ponašaju poput njih. Polovina (50 odsto) planira partnerstva sa influenserima radi distribucije sadržaja, oko trećine (31 odsto) planira da ih zapošljava, na primer za vođenje naloga na društvenim mrežama, dok 28 odsto razmatra da otvori studio za influensere.
Ovaj trend, kako se navodi u istraživanju, „često dolazi u paketu sa bujicom zastrašujućih pravnih pretnji protiv izdavača i kontinuiranim pokušajima da se uruši poverenje označavanjem nezavisnih medija i pojedinačnih novinara kao onih koji proizvode lažne vesti“.
Veštačka inteligencija (AI) novi izazov
Pesimistične prognoze za pripadnike „četvrte grane vlasti“ dodatno podgreva veštačka inteligencija, koja „struji digitalnim prostorom“. To je u skladu sa predviđanjima Rojtersovog instituta iz 2024. godine, kada je istaknuto da će „da će 2026. godine veliki deo sadržaja na internetu biti proizveden sintetički, odnosno korišćenjem veštačke inteligencije i različitih računarskih tehnika“.
Kako su se predviđanja Rojtersovog instituta iz 2024. godine uglavnom obistinila, trenutni nalazi stvaraju opravdanu bojazan za novinarsku profesiju.
Ipak, čelni ljudi tradicionalnih medija koji su učestvovali u istraživanju bili su optimistični u pogledu načina finansiranja i istakli da će se „fokusirati na ponovno osmišljavanje svojih poslovnih modela za doba veštačke inteligencije, sa sadržajem koji je prepoznatljiviji i sa izraženijim ljudskim licem“.
Multimedijalni storiteling biće sve važniji u ovom domenu kako bi se omogućilo da sadržaj bude prijemčiviji, dok će urednici nastaviti da razmatraju kako je najbolje da koriste alate veštačke inteligencije u produkciji i distribuciji medijskog sadržaja.
Inače u ovom, najnovijem istraživanju Rojtersovog Instituta učestvovalo je 280 urednika, direktora i rukovodilaca vodećih onlajn medija iz 51 zemlje i teritorije.
Optimizam po pitanju poslovanja, pesimizam po pitanju profesije
Tek nešto više od trećine (38%) urednika, direktora i rukovodilaca koji su učestvovali u istraživanju bilo je optimistično u pogledu budućnosti novinarstva u narednoj godini, 22 procenta manje nego pre četiri godine.
„Razlozi koje su navodili su politički motivisani napadi na novinarstvo, gubitak sredstava USAID-a koja su ranije podržavala nezavisne medije u mnogim delovima sveta, kao i značajan pad poseta na brojnim onlajn portalima“, navodi Rojtersov Institut.
Dok je prošle i pretprošle godine u istraživanju Rojtersovog institua „Novinarstvo, mediji i tehnološka predviđanja“ isticano da pada saobraćaj sa društvenih mreža, ove godine, prvi put je evidentiran značajan pad poseta sa pretraživača.
„Podaci analitičke kuće Chartbeat, korišćeni u ovom izveštaju, pokazuju da je ukupan saobraćaj ka stotinama informativnih sajtova iz Gugl pretrage već počeo da opada, pri čemu izdavači koji se oslanjaju na ‘lajfstajl’ sadržaje navode da su posebno pogođeni uvođenjem Gugl AI pregleda“, piše u izveštaju Rojtersovog instituta.
Izdavači su prvi put istakli da će u naredne tri godine pasti poseta sa pretraživača – i to za 40 odsto. Ovaj pad neće značiti da čitaoci neće pristupati medijima preko Gugla, ali značiće ređi pristup medijima sa pretraživača.
Fokus na multimediji
Tako će usled AI funkcija, koje sumiraju tekstove, fokus biti na multimediji, pa će u njihovom poslovanju važne biti platforme koje distribuiraju ovakav sadržaj – Jutjub, Tiktok i Instagram.
Više od polovine ispitanika je pokazalo optimizam u pogledu sopstvenih poslovnih izgleda, slično kao i prošle godine.
„Izdavači sa pretplatničkim modelima, koji se obraćaju imućnijoj publici i imaju snažan direktan saobraćaj, vide put ka dugoročnoj profitabilnosti, dok oni koji se i dalje oslanjaju na oglašavanje i štampu strahuju od naglog pada prihoda i uticaja AI pretrage na finansijski rezultat“.
Pretplata je tako glavni izvor prihoda na koji se fokusira čak 76 odsto izdavača koji su učestvovali u istraživanju, a prate je baner oglašavanje (za koje se opredelilo 68 odsto izdavača) i nejtiv oglašavanje (za koje se opredelilo 64 odsto izdavača). Zanimljiv je podatak onlajn prenosi događaja uživo postaju važan deo strategije prihodovanja.
Smanjeno je oslanjanje na podršku čitalaca i donacije, te se na njega oslanja samo 18 odsto izdavača.
Novi izvor prihoda
Iako veštačka inteligencija donosi ozbiljne poremećaje u distribuciji i saobraćaju ka medijskim sajtovima, deo izdavača u njoj vidi i potencijalni novi izvor prihoda, pre svega kroz licenciranje sadržaja i modele podele prihoda sa AI četbotovima. Međutim, očekivanja su izrazito neujednačena i zavise od veličine, tržišne pozicije i tipa medija.
„Oko petine (20%) izdavača – uglavnom iz ‘premium’ medijskih kuća – očekuje da će budući prihodi biti značajni, dok polovina (49%) smatra da će doprinos biti manji. Još jedna petina (20%), uglavnom lokalni izdavači, javni servisi ili mediji iz manjih zemalja, ne očekuje nikakav prihod od AI ugovora“.
AI se sve češće koristi u novinarskom radu, naročito za prikupljanje informacija (analizu podataka, praćenje izvora, transkripciju), kao i za brži razvoj digitalnih proizvoda i alata, ali još uvek manje kao zamena za novinare, a više kao podrška njihovom radu.
Više od polovine čelnih ljudi različitih svetskih medija navodi da AI nije ukinula nijedno radno mesto
Smanjenje i povećanje broja zaposlenih
Dve trećine ispitanika navelo je da uvođenje veštačke inteligencije nije dovelo do smanjenja broja zaposlenih, odnosno AI nije zamenila nijednog zaposlenog.
Oko 16 odsto čelnih ljudi u medijima navelo je da su njihove medijske kuće blago smanjile broj zaposlenih, dok je oko 9 odsto ispitanika navelo da je razvoj AI iziskivao nove zaposlene koji će raditi kao konsultanti za primenu veštačke inteligencije ili na sličnim pozicijama.
Medijske kuće koriste veštačku inteligenciju prevashodno za tehničke i organizacione poslove, ali AI alati se u velikoj meri primenjuju i za analizu podataka, praćenje izvora i automatsku transkripciju. Ove primene ukazuju na to da se i dalje u većoj meri primenjuju alati koji ne generišu novi sadržaj od generativnih modela.
Uprkos tome, mnogi izdavači su naveli da će sadržaj niskog kvaliteta sve više rasti zbog sve većeg oslanjanja na AI. Ovakav sadržaj širiće se društvenim mrežama, koje neće biti u stanju da razlikuju AI generisan sadržaj od onog koji nije sintetički.
