Ona je u intervjuu za Danas navela da bi registracija tog univerziteta u okviru kosovskog sistema imalo velike posledice po Srbe sa Kosova, jer bi se oni u velikom broju selili u potrazi za obrazovanjem i perspektivnijom budućnošću, a ovde bi ostali „oni koji više nemaju gde da odu ili oni koji su toliko obeshrabreni da više ni ne pokušavaju da traže drugačiju perspektivu“.
„Prilično je jasno da (premijer Kosova Aljbin) Kurti želi etnički čisto Kosovo. Sam način pokušaja sprovođenja Zakona o strancima, gde je ovaj zakon sveden na navodno pravno-tehničku stvar pokazuje potpuno nepoštovanje prava Srba… Sa druge strane, mi ne znamo šta su crvene linije aktuelne vlasti u Srbiji. Ako pogledamo deklaraciju koju su objavili predstavnici Srpske liste, uz podršku, verovatno, i rektorskog kolegijuma našeg Univerziteta, stiče se utisak da crvene linije zapravo ne postoje. Umesto toga, traži se odlaganje primene zakona, kao da je cilj da se Srbi postepeno naviknu na to da ni ovo više nemaju, ili da se u međuvremenu isele sa ovih prostora“, smatra Kostić.
Prema njenim rečima, oduzimanje prava na obrazovanje jednom narodu i gašenje univerziteta znači „oduzimanje i uništavanje njegove budućnosti“, a zvanični Beograd je u saradnji sa Prištinom organizovao integraciju severa Kosova.
„Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, pored zdravstva i osnovnog i srednjeg obrazovanja, predstavlja jedan od ključnih stubova očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa autohtonog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Ovaj univerzitet upisuju studenti sa prostora čitavog Kosova, ali i iz drugih gradova Srbije, pa čak i iz Crne Gore. I ne samo Srbi, ovaj univerzitet pohađaju i pripadnici drugih, manjinskih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji“, izjavila je Kostić za Danas.
Na pitanje da li u rešavanju problema postoji kontakt Univerziteta sa vlastima u Prištini, bilo sa resornim ministarstvima bilo sa predstavnicima Srba koji su u Vladi, ona navodi da njihovi predstavnici razgovaraju sa predstavnicima Ministarstva prosvete Srbije, ali da ne učestvuju direktno u pregovorima koji se tiču njihovog opstanka.
„Početkom ove nedelje imali smo sastanak sa rektorom. On je zaposlene izvestio da su pregovori u toku, da se državni vrh bavi ovim pitanjem, ali i da oni nemaju konkretne informacije o tome kako ti pregovori teku. I ovde možemo ponoviti, nije sporno da je pitanje opstanka univerziteta političko pitanje i da se u velikoj meri rešava kroz dijalog Beograda i Prištine. Međutim, mi smo akademski građani, predstavnici univerziteta i zaposleni, i imamo odgovornost, pre svega prema našim studentima, a zatim i prema široj zajednici, da se borimo za opstanak institucije, da jasno definišemo svoje crvene linije i da ne dozvolimo nemo prepuštanje i gašenje našeg univerziteta“.
Komentarišući korake koje će profesori preduzeti u slučaju da ne dođe do rešenja na višim nivoimaona navodi da univerzitetska zajednica neće biti pasivna.
„Naprotiv, smatramo da je naša obaveza da kontinuirano ukazujemo na posledice koje bi primena Zakona o strancima imala po univerzitet, zaposlene i, pre svega, naše studente. Naš cilj je da jasno pokažemo da ovo nije administrativno ili tehničko pitanje, već pitanje opstanka institucija koje su ključne za život srpske zajednice na Kosovu i Metohiji“, kaže Kostić.
