Predsednica DNKiM Ivana Vanovac ocenjuje da je u pitanju presedan kakvog „nema nigde u savremenom svetu“, osim na područjima zahvaćenim ratom gde je nemoguće distribuirati štampu.
„U miru imamo odluku o zabrani ulaska dnevne štampe na maternjem jeziku, koja je srpskoj zajednici na Кosovu zagarantovana. Čak i da nema lokalnih odredbi o tome, postoje međunarodne konvencije o građanskim pravima koje uključuju pravo na informisanje na maternjem jeziku“, napominje ona.
Vanovac dodaje da je nezainteresovanost međunarodne zajednice po ovom pitanju još strašnija od postupaka kosovskih vlasti, a da je u ovim okolnostima najvažnije da su lokalni elektronski mediji, koji informišu građane na srpskom jeziku na Кosovu – perfektno radili sve vreme.
„Ljudi nisu uskraćeni za informacije, iako su uslovi u kojima ti mediji funkcionišu daleko od zadovoljavajućih, s obzirom na diskriminatoran odnos prema njima – nedostatak prevoda, nemogućnost praćenja događaja i nepozivanje medija koji informišu na srpskom jeziku, finansijske poteškoće i još mnogo toga“, rekla je Vanovac.
Međutim, predsednica DNKiM-a ističe da je, i osim toga što su srpskoj zajednici dostupni elektronski mediji, uskraćivanje elementarnog građanskog prava na informisanost putem štampe na maternjem jeziku nedopustivo.
Gudžić: Kosovo hermetički zatvorena sredina za svaku vrstu kritičkog i drugačijeg mišljenja
Istoričar Aleksandar Gudžić kaže za UNS da je zabrana ulaska dnevne štampe na srpskom jeziku „samo deo mozaika (Prištine) koji je postao agresivniji i intenzivniji poslednjih deset godina“.
„Tu je zabrana ulaska robe iz centralne Srbije, štampe i sijaset drugih mera i zakona koje donosi Priština. Ono što je zabrinjavajuće sa pozicije običnog čoveka jeste da su Srbi prihvatili i ne reaguju na represivne metode, restrikcije i ograničenja koja postavlja Priština. Što se tiče međunarodne zajednice, njeni predstavnici su poslednjih godina uglavnom razvili ‘fantastičnu strategiju’ ćutanja i nereagovanja. Tako da svojim nereagovanjem saučestvuju u ovome“, napominje on.
Politička elita kosovskih Albanaca se, smatra Gudžić, i 27 godina nakon rata „boji svakog drugačijeg i kritičkog mišljenja koje bi odudaralo od zvaničnog i poželjnog narativa“.
„Кosovo je hermetički zatvorena sredina za svaku vrstu kritičkog i drugačijeg mišljenja. Na Кosovu je poslednjih decenija dominantan narativ da je za rat devedesetih i sve što je rat proizveo kriva Srbija, a da kosovski Albanci imaju ekskluzivitet žrtve. U tom kontekstu posmatram i zabranu ulaska dnevne štampe na srpskom jeziku na Кosovo“, kaže on.
„I danas postoji interesovanje publike“
Zvezdan Mihajlović iz firme „KiM Beokolp“, koja je distribuirala srpsku dnevnu štampu na Кosovu, kaže za UNS da je sa svakom zabranom opadala prodaja štampe.
„Poslednji put, pre zabrane ulaska robe proizvedene u centralnoj Srbiji na Kosovo i Metohiju, distribuirali smo 600 do 650 primeraka dnevnih novina. Imali smo 32 prodajna mesta i ljudi su u Gračanici, Кosovskoj Mitrovici, Štrpcu i drugim mestima redovno dobijali dnevne novine“, podseća on.
U jednom periodu je, napominje Mihajlović, i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pomagala da srpska štampa stigne do svih mesta na Кosovu i Metohiji.
„I danas, posle skoro tri godine od ove zabrane, postoji veliko interesovanje da se distribucija dnevnih novina na Kosovu i Metohiji obnovi“, ističe Mihajlović.
