Bosna i Hercegovina ne samo da ima najviši nivo prihoda u odnosu na BDP u regionu, već i beleži najveći godišnji rast u 2025. godini. Njeni prihodi su se povećali sa 41,3 procenta u 2024. na 42,5 procenata u 2025. godini – za 1,2 procentna poena. Snažnu fiskalnu ekspanziju Bosne podržao je dobar učinak indirektnih poreza i naplate PDV-a, koji su bili vođeni inflacijom i stabilnom domaćom potrošnjom. Pozitivna promena pokazuje da su bosanske vlasti uspele da iskoriste ekonomske tokove, jačajući svoju budžetsku poziciju uprkos suočavanju sa izazovima koje predstavlja unutrašnja fragmentacija, prenela je Ekonomija onlajn.
Srbija takođe ima snažnu poziciju i konstantan porast svojih fiskalnih indikatora – sa 40,5 procenata BDP-a u 2024. na 41,0 procenat u 2025. godini. Ovo povećanje od 0,5 procentnih poena odražava veliki udeo zemlje u regionalnoj industrijskoj proizvodnji i njenu sposobnost da prikupi značajne prihode od stranih direktnih investicija i izvoznog sektora. Srpski fiskalni sistem ima koristi od široke poreske osnove i strože kontrole nad učinkom javnih i privatnih preduzeća, što održava nivoe prihoda na visokim, stabilnim nivoima, uporedivim sa onima u razvijenim evropskim zemljama.
Crna Gora predstavlja specifičan izuzetak u regionu, jer je jedina zemlja koja je zabeležila pad prihoda kao procenta BDP-a u 2025. godini. Podaci pokazuju da je sa visokih 40,7 procenata u 2024. godini, indikator pao na 40,3 procenta u 2025. godini, smanjivši se za 0,4 procentna poena. Ovo usporavanje nije povezano sa slabljenjem ekonomije, već sa bržim rastom nominalnog BDP-a vođenog turizmom i stranim investicijama, u poređenju sa tempom naplate poreza.
U Severnoj Makedoniji se se budžetski prihodi kao procenat BDP-a pomerili sa 31,8 procenata u 2024. na 32,2 procenta u 2025. godini. Ova pozitivna promena od 0,4 procentna poena odražava stabilnost njenih poreskih politika i napore vlade da uskladi fiskalno zakonodavstvo sa standardima Evropske unije. Severna Makedonija je povećala efikasnost u naplati dugova od velikih preduzeća, obezbeđujući stabilan tok prihoda za državnu blagajnu.
Kosovo takođe pokazuje uzlazni trend u naplati budžetskih prihoda, demonstrirajući kontinuiranu konsolidaciju svojih institucija za naplatu prihoda. Sa 29,9 procenata u 2024. godini, Kosovo uspeva da pređe psihološki prag porastom na 30,4 procenta u 2025. godini, što predstavlja povećanje od 0,5 procentnih poena. Ovaj napredak je uglavnom posledica objavljenog rata neformalnoj ekonomiji, reformi u carinskoj i poreskoj upravi, kao i povećane transparentnosti u prijavljivanju ličnih prihoda, što pomaže u stvaranju većeg fiskalnog prostora za javne investicije.
U regionalnom kontekstu, Albanija i dalje ima relativno niske nivoe naplate prihoda u odnosu na veličinu svoje ekonomije, svrstavajući se među zemlje sa najgorim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Prema podacima MMF-a, prihodi kao procenat BDP-a za Albaniju porasli su sa 28,2 procenta u 2024. na 28,3 procenta u 2025. godini, što predstavlja gotovo zanemarljivo poboljšanje za samo 0,1 procentni poen. Ovo minimalno povećanje odražava hronične izazove sa kojima se zemlja suočava u proširenju poreske osnove, visok nivo neformalnosti u ključnim sektorima kao što su turizam, građevinarstvo i poljoprivreda. Iako su reforme u digitalizaciji poreske administracije i procesu fiskalizacije dale određene rezultate, one još uvek nisu dovele do radikalnog preokreta koji bi Albaniju približio regionalnim ili evropskim prosecima u prikupljanju podataka o kapitalu.
