“U 2017. godini imali smo nekih 87 slučajeva porodičnog nasilja, 2018. je ta brojka porasla na 144, da bi za 2019. godinu mogla da iznesem jedan frapantan podatak – da je za ova dva meseca ta brojka dostigla 60 slučajeva,” rekla je Radović za Radio Kontakt plus.
Radović navodi da su ovo podaci koji pokrivaju sve opštine na severu Kosova – Severnu i Južnu Mitrovicu, Zvečan, Srbicu, Leposavić, Zubin Potok i Vučitrn.
Radović je ovo izjavila u emisiji “Žensko pravo” koju Radio Kontakt plus realizuje u sklopu projekta: „Promocija ženskih prava na lokalnim medijima“.
U istoj emisiji Vesna Krivokapić iz Kosovske policije kaže da svaku vrstu nasilja treba odmah prijaviti. Na taj način se i preventivno deluje kako nasilje ne bi preraslo u tragediju.
“Policija Kosova je prvi kontakt za žrtve porodičnog nasilja. Policiju treba pozvati kada je nasilje neminovno ili se dogodilo nedavno. Primarni zadatak policije da istraži slučaj i zaštiti žrtvu. Policija ima zadatak da pruži informacije žrtvama, da vodi žrtve tokom procesa i obaveštava druge aktere,”- navodi Krivokapić.
Krivokapić podseća da je policija odgovorna i za izvršavanje naloga o zaštiti, za zaustavljanje počinioca nasilja sa ciljem sprečavanja eskalacije daljeg nasilja.
O problemu nasilja nad ženama u emisiji je govorila i direktorka NVO “Žensko pravo” iz Severne Mitrovice Ružica Simić koja je istakla važnost reintegracije žena žrtava nasilja.
“Jedan od načina reintegracije za ovu socijalnu grupu žena, koje nemaju svoju egzistenciju, je da im se omogući jedan vid ekonomske egzistencije. I mi radimo na zapošljavanju žena,“ kaže Simić.
Ističe da se radi i na edukaciji žena za određene poslove, da one dobijaju, ako imaju mogućnosti, ako imaju parče zemlje da se bave organizovanom proizvodnjom, da dobijaju male donacije.
„Te donacije, ti mali biznisi, neće omogućiti samostalnost u potpunosti ekonomsku, ali će ojačati samosvesne žene i njen status u porodici i društvu uopšte. To je ekonomsko jačanje žena,“- ističe ona.
Simić kaže da ono što u organizaciji kojom rukovodi rade je i „rad na samopoštovanju žena žrtava nasilja“.
