Međunarodna organizacija za migracije (IOM), u inicijalnoj saradnji sa Britanskom ambasadom u Prištini, započela je izradu prve onlajn platforme za učenje srpskog i albanskog jezika, pod nazivom VOK UP.
Pilot projekat je najpre sproveden u sedam opština na Kosovu, a nakon toga uz podršku UNMIK-a, započeli su izradu srpsko-albanskog, odnosno albansko-srpskog rečnika, gde se očekuje da će javnosti biti predstavljen u julu mesecu.
Svetlana Rakić, ispred IOM-a, kaže da su u ovaj projekat uključeni eksperti iz Beograda i Prištine.
“Okupili smo eksperte iz Beograda i Prištine, sa Instituta za albanologiju, Filološkog fakulteta u Beogradu, Filološkog fakulteta u Prištini i Akademije nauka i umetnosti u Beogradu i Prištini. Ukupno sa nama radi devet eksperata – leksikografa i jezičkih eksperata koji će do kraja juna uraditi prvi digitalni rečnik koji će sadržati 20.000 reči.”
Rakić dodaje da bi do septembra, ovo digitalno izdanje, moglo da dobije i svoju konkretnu – štampanu formu.
Postoji i dugoročni plan, prema kojem bi do 2021. godine Rečnik bio kompletiran. Trebalo bi da sadrži od 50 do 60 hiljada reči.
Za eventualne sugestije u izradi rečnika, organizatori su i te kako otvoreni, kaže Svetlana Rakić.
O važnosti rečnika kao leksičke ustanove, na tribini su, iz stručnoig ugla govorili Sanja Miketić docent na Katedri za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i književnik Aleksandar Dunđerin.
Oba govornika, ali i publika su pozdravili rad na Rečniku i projekat ocenili kao koristan i važan.
“Postoji Veliki srpsko-albanski i albansko-srpski rečnik iz 70-ih godina. Potom je 2004. izašlo neko manje, školsko izdanje rečnika. Opšti leksički fond se možda nije mnogo izmenio od tada, ali dobro je dopuniti ga”, kaže Miketić Subotić.
Ona sugeriše da se akcenat stavi na pravnu terminologiju, koja trenutno pravi veliki problem u administraciji.
Takođe, predlaže da se rečnik koncipira tako da omogućava crowdsoursing – odnosno, da se ostavi mogućnost korisnicima da rečnik kontinuirano dopunjuju novim informacijama, uz neizostavni stručni nadzor (princip po kojem funkcioniše Vikipedija i slični onlajn leksikoni).
Književnik Aleksandar Dunđerin smatra da je veoma važno da Rečnik kada jednom bude završen, ima svoju verziju na ćiriličnom pismu.
“Mislim da bi to zbog mnogo stvari, kada govorimo o jezičkom identitetu uopšte i kulturnim, pa ako hoćete i političkim implikacijama – bilo jako važno da bi rečnik bio prihvaćen”, naglašava Dunđerin i ujedno ističe kao veoma bitno da se prilikom njegove izrade, ispoštuju sva načela i principi koja struka nalaže.
Kao poražavajuću činjenicu, Dunđerin je okarakterisao informaciju da manje od 5% srpskog stanovništva na Kosovu govori albanski jezik, a da situacija nije značajno bolja, ni kada je u pitanju suprotna strana.
Govoreći o potrebi da ukoliko živite u višenacionalnoj sredini poznajete jezik drugog entiteta, Dunđerin navodi primer prizrenske Bogoslovije Sveti Kirilo i Metodije, u kojoj đaci uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve i vladike raško-prizrenskog, uče albanski jezik.
On smatra da je odlično što se rečnik plasira u digitalnoj verziji i ne smatra nužnošću njegovo postojanje u papirnom obliku, jer kako je naglasio, to je samo promena forme, a knjiga kao takva i dalje živi i neuništiva je.
Za razliku od rečnika, platforma VOK UP je već dostupna u vidu aplikacije za mobilne telefone i zasad je moguće preći osnovni – A1 nivo.
“Do kraja juna, imaćemo dostupan i nivo A2, kao i četiri specifična kursa – za policiju, sud, lokalnu samoupravu i javna preduzeća”, najavljuje Rakić.
Projekat izrade onlajn srpsko-albanskog i albansko-srpskog rečnika sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM), u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike i Centrom za socijalna istraživanja, finansijski je podržan od strane UNMIK-a.
