Preko 90 odsto vodene mase u ovo jezero, koje bi prištinske vlasti da stave pod svoju kontrolu, dolazi sa vodozahvata u centralnoj Srbiji.
Zašto su hidrocentrala i jezero Gazivode važni za Srbiju i Srbe na severu Kosova?
Veštačko jezero Gazivode i hidrocentrala kod Zubinog Potoka su jedni od najvažnijih energetskih resursa Republike Srbije na severu Kosova. Jezero i hidrocentrala imaju ekonomski, strateški i razvojni kapacitet.
“Jezero Gazivode sa hidrocentralom može da ima jak ekonomski uticaj na razvoj severa Kosova zato što je godišnji dohodak oko deset miliona evra. Toliko bi trebalo da bude, bar dok mi ovde razgovaramo, situacija nije takva”, naveo je direktor JP “Ibar” HE Gazivode, Srđan Vulović.
Gazivode se često pominju kao meta prištinskih vlasti koje žele da ih uključe u kosovski energetski sistem. Hidroelektrana je u vlasništvu i pod upravom EPS-a.
Uprkos činjenici da se čak 74 odsto površine jezera nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, a 25,9 odsto na teritoriji Novog Pazara i Tutina, Priština tvrdi da je reč o njihovoj imovini.
U Gazivode svih ovih godina ulaže Srbija.
“Sva ulaganja na velikoj i maloj brani se vrše iz budžeta Republike Srbije. Trenutno se vrši rekonstrukcija prelivnog zida na velikoj brani”, dodao je Vulović.
Termoelektrana u Obiliću ne bi mogla da radi bez vode sa Gazivoda. Tenzije oko Gazivoda podgrejalo je prusustvo vojnika KFOR-a. Njihovi pripadnici i danas su bili vidljivi u blizini jezera.
“Mislim da je ovo jedan od najznačajnijih objekata i resursa koje posedujemo mi Srbi na severu Kosova, tj. uopšte Srbi na celom Kosovu. Bez hidroelektrane i jezera Gazivode nema opstanka Srba, ni severno, ni južno”, rekao je Goran Kasalović iz Zubinog Potoka.
Oko veštačkog jezera i hidrocentrale koplja se lome, jer onaj ko ih kontroliše ima pod kontrolom energetske resurse skoro celog Kosova. Za sada to rade radnici preduzeća “Ibar” HE Gazivode.
Jezero je dužine 24 kilometara, visina brane je 107 metara, u osnovi je široko 460, a dugo 408 metara.
