Iako su albanski i srpski, po kosovskom ustavu, zvanični jezici, situacija u praksi je drugačija.
Da se srpski na Kosovu ne tretira kao zvanični jezik, pokazuju brojni izveštaji Kancelarije poverenika za jezike, ali i pojedinih međunarodnih institucija, koje s’ vremena na vreme, i same krše ovaj zakon.
Na kršenje Zakona o upotrebi jezika upozoravaju i srpski mediji koji često na različitim konferencijama, okruglim stolovima ili sednicama koje organizuju pojedine institucije, nevladine, ali i međunarodne organizacije ostanu uskraćeni za prevod.
Kako bi pokušala da donekle popravi situaciju na terenu, nevladina organizacija „Aktiv“ pokrenula je projekat „Kreiranje dvojezičnog Kosova“ čiji je cilj, između ostalog, „pormovisanje efektivne implementacije Zakona o upotrebi jezika“.
Izvršni direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević kaže da se nepotpuna primena Zakona o upotrebi jezika često opravdava nedovoljnim brojem kvalifikovanih prevodilaca, nedostatkom novčanih sredstava, ali i nepostojanjem političke volje.
Napominje da primena ovog zakona treba da bude prioritet institucija na centralnom i lokalnom nivou.
„Osnovni problem predstavlja nedovoljan broj kvalifikovanih kadrova za srpski jezik i samim tim ovo se reflektuje na sve nivoe lokalnih i centralnih institucija. Takva odstupanja dovode do niza pravopisnih i gramatičkih grešaka koje su prisutne u gotovo svim zakonskim i podrzakonskim aktima, neusklađenosti albanske i srpske verzije pojedinih zakona, zvaničnih veb stranica, pa čak samog Ustava. Takođe su zabeleženi i primeri gde se umesto srpskog koriste bosanski i hrvatski jezici“, napominje Milićević.
Zamenica Ombudsmana na Kosovu Marija Radulović kaže da ova institucija, kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika na Kosovu, deluje u dva smera, odnosno prima i istražuje individualne žalbe građana i nadgleda upotrebu jezika u insitucijama.
„Državne institucije ne podstiču u dovoljnoj meri pravo na upotrebu jezika. Takođe, upotreba službenih jezika u procesu izrade zakonodavstva nije na zadovoljavajućem nivou, tako da zajednice koje ne govore albanski jezik ne mogu u dovoljnoj meri da se uključe u izradu zakonodavstva“.
Radulovićeva ipak napominje da na adresu ove institucije stiže veoma mali broj žalbi na primenu zakona o dvojezičnosti.
„Nije veliki kada uzmemo u obzir da istitucija Ombudsmana godišnje ima do dve hiljade žalbi. Od toga se vrlo mali broj odnosi na kršenje Zakona o upotrebi jezika. Građani se najčešće žale na kršenje nekog drugog prava, a uz to i na kršenje prava na upotrebu jezika. Ono što institucija Ombudsmana naglašava to je da ovo nije realno stanje stvari. Veliki broj građana ne zna mehanizme, odnosno na koji način mogu da se žale. Taj mali broj žalbi nije realno stanje svari“, napominje Raduloćeva.
Ambasador Norveške na Kosovu Per Strand Sjastad napominje da treba raditi na promociji dvojezičnosti, jer je Kosovo, ističe, „multietnička država“.
„To će biti postignuto povećanjem kapaciteta i fokusiranjem na što ravnopravnije korišćenje jezika“, kazao je ambasador.
Projekat „Kreiranje dvojezičnog Kosova“ podržala je Albasada Norveške na Kosovu, a sprovodi se u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike.
