“Zakon je odličan, ali oni koji treba da ga sprovode, to ne rade. Teško je promeniti svest ljudi, naročito muškaraca, da ženu vide kao partnera, a ne kao konkurenciju, čime god da se žena bavi, politikom, ekonomijom i sl. Ženama jedino niko neće oduzeti bilo kakvo pravo kada je u pitanju rad u kući. Vrlo malo toga se pozitivno promenilo, sve ostalo je status kvo“, kaže Đorićeva.
Iako postoji veliki broj nevladinih organizacija na centralnom Kosovu koje se bave pravima žena, godinama unazad u Gračanici nema organizovanih skupova na ovaj dan.
Ovakvi događaji su potrebni našem društvu, da bi se sagledao i poboljšao položaj žena u našoj okolini, smatra predsednica NVO “Ruka Ruci“ Nevenka Rikalo.
“Nema istraživanja koja bi pokazala koliko su žene na centralnom Kosovu obrazovane, koji je stepen zaposlenosti žena i koliko one aktivno učestvuju u politici,a to ne samo da bi se ispunila kvota”, navodi ona.
Dan žena je često povod za kolektivna slavlja, iako ona nemaju pravi značaj, smatra novinarka lista “Jedinstvo” Momirka Čanković.
“Na tim proslavama postoji više želja za pićem i provodom nego što je to vezano za praznik i poštovanje. Treba razmisliti o ponašanju i u ostala 364 dana”, rekla je novinarka.
Ovo mišljenje dele i meštani koji kažu da dame ne treba poštovati jednom godišnje.
“Ništa ne znači ako se žene poštuju samo na ovaj dan”, kaže meštanka Gračanice Zorica Stević.
“Mojoj supruzi je 8.mart svakog dana”, navodi Slavoljub Kostić, dok njegova supruga Slavica uz smeh potvrđuje da je zadovoljna svakodnevnim poštovanjem i pažnjom koje dobija od muža.
“Lako je danas napraviti gest, treba poštovati ženu celog života. Muškarci često lažu kad je ova tema u pitanju”, navodi Isak Jovanović iz Gračanice.
Na današnji danje poklanjanje cveća najčešći znak pažnje prema ženskom rodu. U Gračanici i okolini se jedan cvet može kupiti po ceni od 200 do 300 dinara, dok se posebno aranžirani buketi prodaju po ceni od 500 pa do više hiljada dinara. Saksijsko cveće košta od 2 do 20 evra.
