U Medija centru u Čaglavici održana je tribina „I dalje smo žrtve kršnja elementarnih ljudskih prava“.
Direktor nevladine organizacije Centar za mir i toleranciju Nenad Maksimović ističe da je bio svedok onoga što se dešavalo nakon juna 1999. godine, odnosno, kako kaže, „sistematskog etničkog čišćenja, ali i nespremnosti međunarodnih aktera da preduzmu bilo kakve akcije“.
„Kada govorimo o stanju ljudskih prava i prava pojedinaca na Kosovu, govorimo o nekom periodu koji se davno desio, odnosno 1999.-2000. godine. Prosto smo oguglali na nepravdu. Na godišnjem nivou ima više od 500 prijavljenih slučajeva etnički motivisanih incidenata i taj broj se ne smanjuje“, istakao je Maksimović.
Tribina „I dalje smo žrtve kršnja elementarnih ljudskih prava“, ima za cilj da pokaže da su ljudska prava kršena u svim segmentima, počevši od najelementarnijih, kazala je novinarka i članica Udruženja kosmetskih stradalnika Gordana Đikanović.
„U vreme dolaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu i Metohiji dogodio se najveći broj kidnapovanja i ubistava, oko 3. 500 Srba i nealbanaca“, kazala je Đikanovićeva.
Da se najveći broj zločina na Kosovu i Metohiji dogodio po dolasku međunarode zajednice, tvrdi i predsednica Udruženja kosmetskih stradalnika Nataša Šćepanović, koja dodaje da su se zločini na KiM dešavali čak i u njihovom prisustvu.
„U samo nekoliko dana u Suvoj Reci, Orahovcu, Prizrenu, Đakovici, Peći, Istoku, Uroševcu, Prištini, Gnjilanu, Vučitrnu netragom je nestajalo po stotinu lica, uglavnom civila“, kazala je Šćepanovića.
Kidnapovanja i ubijanja tokom ratnih sukoba na Kosovu su „posledice pogrešnih politika koje su vodili oni koju su trebali da se zalažu za mir“, kazao je advokat Momčilo Trajković.
„Postoje tri faktora: međunarodni, kosovski, odnosno kosovski separatistički pokret koji je pokušao da ostvari svoje davnašnje ciljeve, i vlasti u Beogradu koje nose odgovornost za sva stradanja koja su se dogodila našem narodu“, kazao je Trajković.
Na tribini „I dalje smo žrtve kršnja elementarnih ljudskih prava“ prikazan je film Milene Parlić o stradanju i kidnapovanju Srba. Organizator tribine je Udruženje kosmetskih stradalnika.
Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od 1950. godine, dve godine nakon što je 10. decembra potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja treba da podseti da svako, bez izuzetaka, ima pravo na život, slobodu i sigurnost.
