Govoreći o martovskom nasilju, Toresen je kazao da je odbrana srpskog stanovništva u Čaglavici zasluga svih pripadnika KFOR-a koji su toga dana bili na terenu. Istakao je da su tom danu prethodila razna dešavanja, ali da je presudno bilo lažno izveštavanje medija o utapanju albanske dece.
„Mi smo uvideli da postoje znaci i plan da se isteraju Srbi sa ovog prostora, ali nije postojala volja da se sagleda celokupna slika“, kazao je on i dodao:
„Stvorena je lažna priča, koja je prikazana na lokalnim televizijama. Ja sam bio na straži u operativnom centru i mi smo dobili izveštaj da su Albanci počeli da pale srpske kuće i da ubijaju ljude. I onda smo dobijali izveštaje sa celog Kosova da počinju pobune“, navodi bivši pukovnik norveškog KFOR-a.
On je napomenuo da je u tom danu njihov zadatak bio da spreče one koji pokrenuli pobunu da uđu u oblast Gračanice. Naveo je da je zvaničan broj albanskih demonstranata koji su učestvovali u napadu iznosio 12.000.
„U jednom trenutku, Albanci su došli sa jednim plavim kamionom i hteli su da prođu direktno kroz našu liniju odbrane. Veoma mi je žao što je vozač tog kamiona koji je pokušavao da probije kontigent norveške vojske upucan, ali mislim da bi kao posledice toga da taj kamion nije bio zaustavljen, mnogo pripadnika norveške vojske i Srba stradalo“, rekao je.
Knut Toresen kaže da je tada osećao da bi trebao da bude na tom položaju zato što je pravoslavni hrišćanin.
„Posebno mi je bilo drago što sam bio deo grupe koja je sačuvala manastir Gračanicu. S jedne strane mi je veoma žao zbog svega što se tih dana dogodilo, a s druge strane sam veoma ponosan što sam bio deo grupe Norvežana koja je bila u mogućnosti da zaštiti Gračanicu. Nakon toga, sećam se da su se demonstranti povukli i da nisu bili toliko agresivni, došli su albanski političari koji su ih ubeđivali da se povuku i situacija je počela da se smiruje. Vratili smo se u Lebane 18. marta popodne i jedan od mojih kolega je otišao da pogleda kakva je šteta pričinjena u drugim zonama i bilo je stravičnih prizora. U onim mestima iz kojih su Srbi pobegli kuće su bile spaljene, bilo je puno mrtvih životinja.
Bio sam uprilici da se sretnem i sa izbeglim Srbima koji su tražili zaštitu u bazama KFOR-a i tamo sam sretao traumirane ljude. Posebno mi je bilo teško da gledam decu koja su prošla kroz to“, rekao je on.
Pukovnik norveške vojske kaže da je počastvovan što je ponovo u Gračanici i da je to za njega veoma snažno iskustvo. Toresen se inače bavi istraživanjem koje će obuhvatiti i temu vezanu za stradanje srpskih logoraša u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata.
Njegov domaćin na Kosovu bio je iguman manastira Draganac otac Ilarion. On je kazao je da je Knut Flovik Toresen zajedno sa svojim kolegama saborcima i žiteljima Gračanice i Čaglavice „pomogao da ovo malo Srba opstane, uz druge pripadnike KFOR-a“.
„Treba spomenuti da je tu bio, pored norveškog kontigenta KFOR-a, tu su bili i Amerikanci koji su u to vreme dosta pomogli, Šveđani, ali to su ljudi kojih treba da se sećamo bez obzira na veoma komplikovane okolnosti koje nose konflikti i ratovi. Uvek ima dobrih ljudi i sa jedne i sa druge strane, ljudi koji svojim postupcima prevazilaze sve granice, izlaze iz svih okvira. Jedan od takvih ljudi je naš brat, gospodin Knut Flovik Toresen, pukovnik norveške vojske, pripadnik specijalnih jedinica koji je u to vreme branio Gračanicu i Čaglavicu, odnosno, branio Gračanicu u Čaglavici“, rekao je otac Ilarion.
Napomenuvši da je pukovnik Toresen i sam pravoslavne vere, te da mu je supruga poreklom iz Republike Srpske, otac Ilarion je dodao je da je i lično nadahnut.
„Ljudi kao što je Knut Toresen su od izuzetnog značaja. Oni su lice prave i dostojanstvene Evrope koja čuva svoj identitet i ne uništava identitete drugih“, zaključio je iguman.
Društvo književnika Kosova i Metohije je Toresenu dodelilo veliku gramatu za zasluge u širenju srpske kulture. U ime tog udruženja, priznanje mu je dodelio književnik i novinar Živojin Rakočević koji je 17. marta i sam bio svedok događaja. Rakočević se Toresenu zahvalio u ime ljudi koji su se, kako je rekao, „osetili bar malo sigurnijim u tom periodu“.
Podsetimo, u martovskom pogromu 2004. godine je ubijeno 10 Srba, a proterano 4.012. Srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira, 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošti i domova zdravlja.
