Govoreći za RTV Kim o Danu državnosti, Gudžić je kazao da su Prvi srpski ustanak i Sretenje imali veoma značajnu ulogu za uspostavljanje države Srbije.
Praznik je uspostavljen u znak sećanja na dva važna događaja moderne srpske istorije, a to su 15. i 16. feburar, dakle Sretenje 1804 godine kada je na zboru u Orašcu Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak i u znak sećanja na Sretenje 1835. godine kada je donet Sretenjski ustav.
„To su dakle, dva važna događaja u modernoj srpskoj istoriji. Prvi srpski ustanak, srpska revolucija, označio je početak borbe srpskog naroda za nezavisnost i stvaranje moderne evropske države, a Sretenjski ustav je prvi važan, napredan zakonski akt“.
Autor tog akta, odnosno Ustava je Dimitrije Davidović.
„Ustav je napredan i za današnje vreme a kamo li za ono vreme u prvoj polovini 19 veka. Predviđao je jednakost pred sudovima, slobodu izbora, slobodu kretanja, i što je najvažnije ukinio je feudalne odnose i taj osamnski, timarski sistem. Jednom reču, doneo je slobodu srpskom seljaku koji je do tada bio zavisan od spahija i feudalaca. Taj ustav je bio napredan po uzoru na francuski, izazvao je protivljenje velikih sila zainteresovanih za ove prostore, pre svega, Austrougarsku, Tursku i Rusiju i njihovim zalaganjem taj ustav je ukinut nakon 55 dana uz obrazloženje zainteresovanih sila da oni ne žele „francuski zabran u balkanskoj šumi““, podseća Gudžić.
Istoričar se osvrnuo i na podizanje Prvog srpskog ustanka u Orašcu.
„U tom trenutku u tom mestu okupilo se nekoliko stotina viđenijih Srba Šumadije onoga vremena, koje su kasnije bile ustaničke vođe. Na tom skupu su bili Karađorđe Petrović, Stanoje Glavaš, Veljko Petrović, Teodor Marićević. Najpre je predloženo da vođa ustanka bude Stanoje Glavaš kao neko ko je već imao iskustva, bio je hajdučki harambaša. On je odbio taj predlog, a nakon toga je predloženo da vođa ustanka bude knez Marićević jer je čovek na čijem je imanju održan taj zbor. Naravno i knez Marićević je odbio da stane na čelo ustanka. Tek tada je predložen Đorđe Petrović Karađorđe da stane na čelo ustanka“.
Ustanak je izbio kao odogov na „seču knezova“ koje su organizovale dahije i kao odgovor na nasilje i teror koje su sproveli predstavnici osmanske vlasti. Vrlo brzo je zahvatio čitavu Šumadiju.
„Kao odgovor na brzo širenje pobune, Aganlija koji je tada važio za umerenijeg dahiju organizovao je sastanak sa Karađorđem 21. februara, od tog sastanka nije bilo ništa jer su Karađorđe i ustanici tražili da svaki dogovor dahija i ustanika garantuje velika sila a u to je u ovom slučaju bila Hazburška monarhija. Dahije su to odbile i došlo je do prvog sukoba između ustanika i predstavnika osmanske vlasti vojske dahija“.
Ustanici su, podseća istoričar, organizovali pobunu, ustanak se vrlo brzo širio, a borba je dovela do oslobođenja većeg dela Srbije.
