Kaže da je opremljen najsavremenijim mašinama i da ima najkvalitetniji materijal za izradu, ali lokal nema.“Nekada sam imao lokal za koji sam plaćao 50 evra, sada to košta 200, a ja nemam toliko da platim. Ovako se snalazim. Imam troje dece koju moram da hranim, koja moraju u školu i kojima je potrebna higijena. Ja sam dobio ove mašine od jedne srpske organizacije i u Gračanici radim već osam i po godina.”
Zanat koji je naučio još kao dečak sada prenosi i na ostale članove svoje porodice. “Moj brat je ovo isto radio u Prištini pre rata. Imao je žuti kombi i radio je na pijaci i drugim mestima u gradu, bio je jako poznat. Od njega sam nasledio zanat. Sada sam ja naučio svoju ženu da narezuje ključeve i ona to radi kod kuće a ja ovde na pijaci”.
Pored dečijeg dodatka, zarada od prodatih ključeva glavni je izvor prihoda za prodicu Fitahu. “Ja sam zahvalan, za parče hleba uvek ima. Ja ne želim mnogo, samo nešto skromno. Nekada nemam nijednu mušteriju, nekada ima pa zaradim od 5 do 20 evra dnevno, sve zavisi od vrste ključeva”.
Mišo izrađuje sve vrste klučeva, od najobičnijih do malo komplikovanijih-kodiranih. Cene su prisutpačne, a izrada traje od 3 do pet minuta. “Radim sve vrste ključeva za stanove, automobile, obične i kodirane za novije generacije automobila”.
Mirstad Fitahu je svaki dan na gračaničkoj pijaci od 8 do 14 sati. Nakon toga zaključava svoju pokretnu radionicu i rad nastavlja kod kuće.
