Ž.V. je od 1. oktobra bio u ekstradicionom pritvoru po rešenju bjelopoljskog suda.
Iako je Viši sud 27. oktobra odlučio da se Ž.V. izruči Kosovu, tog dana je bivši ministar pravde Marko Kovač odbio molbu za njegovo izručenje.
Podgorička Pobjeda je objavila da je Kovač odluku obrazložio ocenom da „postoje sumnje o političkom progonu“ i da je povređen Član 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, uz ocenu da je u pitanju „politički momenat“.
Nakon dobijanja te odluke 31. oktobra, Viši sud je Ž.V, koji je mesec dana proveo u ekstradicionom pritvoru, pustio na slobodu.
To je druga takva odluka Kovača u poslednjih sedam dana, nakon što je 26. oktobra odbio da izruči M.V. (61) pravosudnim organima Kosova. Njegovo je izručenje traženo zbog sumnji da je izvršio ratni zločin na teritoriji Peći 1999., potvrđeno je RSE u Ministarstvu pravde.
I tada se Kovač pozvao na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Kovač je te odluke doneo u poslednjoj nedelji svog mandata u Vladi premijera Dritana Abazovića, čiji je mandat prestao izborom Vlade Milojka Spajića 31. oktobra 2023. godine.
M.V. je u Crnoj Gori uhapšen 25. septembra po poternici Interpola misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), na osnovu Memoranduma o razumevanju između Interpola i UNMIK-a iz 2002. godine, čiji je cilj razmena informacija, naloga, međunarodnih istraga i krivičnih slučajeva.
Nakon njegovog hapšenja jedan od lidera nedavno rasformiranog prosrpskog Demokratskog fronta Milan Knežević je pozvao tadašnju tehničku vladu Dritana Abazovića da ne učestvuje u hapšenju Srba i Crnogoraca raseljenih sa Kosova.
Iz Višeg suda u Bijelom polju RSE je potvrđeno da je i M.V. pušten iz pritvora.
Odluku o izručenju Kosovu u ekstradicionom pritvoru, po rešenju Višeg suda u Podgorici čeka kosovski državljanin I.B. (48 godina), koji je u Crnoj Gori uhapšen početkom oktobra.
Uhapšen je po poternici Interpol UNMIK-a zbog sumnje da je 1999. počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na Kosovu.
Viši sud u Podgorici mu je odredio ekstradicioni pritvor koji je, kako je navedeno, ograničen do odluke o izručenju osumnjičenog Kosovu.
Od završetka rata na Kosovu oko 70 osoba je osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija.
