„Možemo da slobodno kažemo da je to jedini pomak napravljen u zadnjih nekoliko godina, da su predata tela na Merdaru, tri srpska tela, to je jedno iz Prizrena, iz Uroševca i Prištine. I imali smo prošle nedelje jedno telo koje je preuzeto, odnosno Komisija za nestala lica je bila da to telo sahrani ovde u Prištini, pošto porodica iz nekih njihovih razloga nije mogla da ga preuzme„, naveo je Mavrić.
Konstatuje da već duže vreme, najmanje tri godine, nema pomaka oko rasvetljavanja sudbina nestalih, pogotovo kada su u pitanju sastanci pregovarača u okviru Briselskog dijaloga, iako kao tema osvane ponekad u agendi.
„Ja ne mogu da razumem da vas neko zove u Brisel ili bilo gde za teme zbog kojih treba da odete, a kada tamo odete, neko kaže: ‘ja neću sa njim da se sastanem jer ja njega smatram ovakvim i onakvim'“, rekao je Mavrić i prokomentarisao to što Priština odbija da razgovara sa šefom srpske Komisije za nestala lica Veljkom Odalovićem, koji je tokom oružanih sukoba 1999.godine obavljao funkciju načelnika Kosovskog upravnog okruga u Prištini.
„Kad god se tamo pojavi Veljko Odalović, gospodin Andin Hoti neće sa njim da se sretne, i to je dovoljan razlog da sve to padne u vodu. I onda su džabe putovali i pravili troškove samo da bi osporili ono što mi tražimo“, naglasio je on i dodao:
„Nama su potrebni ljudi koji mogu da nam pomognu. Mi kao porodice ne tražimo ko je šta radio, to neka rade istražni organi. Mi tražimo da se rasvetli sudbina nestalih, jer ovo ne pričamo o bilo kojoj temi, na primer o struji, već pričamo o ljudima, o porodicama koje tragaju za svojim najmilijim. Imamo 1.614 lica koji se vode kao nestali. Kad vi to pomnožite, to znači jedno celo društvo danas“.
Zahtev za sastanak kod Vučića i Kurtija
Pominjanje pitanja rešavanja sudbine nestalih lica na Kosovu u dokumentima Evropskog (Nemačko- francuskog plana) o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda i kasnije u Ohridskom sporazumu o implementaciji unelo je, kako je kazao, u prvi mah dosta nade kod porodica koje traže svoje najbliže.
„To nam je dalo dosta nade, jer smo videli jednu ozbiljnost, pošto je bio i premijer Kurti i predsednik Vučić, naravno, i Evropska unija, da će već nešto da krene i da mi kao porodice budemo bolje upućeni. Međutim, prošlo je godinu i više, mi uopšte nismo primetili da je ta deklaracija nešto promenila i da je nešto bolje za porodice“, kazao je Mavrić.
Nažalost, i porodice nestalih lica se o pregovaračkom procesu informišu preko šturih medijskih izveštaja, a ne direktno od pregovarača, te su zato, on i direktor Resursnog centra u Prištini Bajram Ćerkinaj uputili zahtev za prijem kod Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
„Da nas prime, da bi saznali šta se stvarno dešava i šta stvarno nameravaju, jer opet kažem, samo se sastajati a ne realizovati ono što je dogovareno, ne vredi. Nadamo se da ćemo možda u skorije vreme da budemo pozvani“, zaključio je Negovan Mavrić.
