Upravo zbog kompleksnosti, ovo krivično delo često plaši građane, pa kada se ta tema zbog nekog konkretnog slučaja aktuelizuje, postavlja se pitanje ko je špijun, kako da znam da nisam na neki način makar nehotice učestvovao u ovom delu i kako se sačuvati?
Advokat Ljubomir Pantović objašnjava prirodu krivičnog dela “Špijunaža” i naglašava da makar jedan od dva preduslova, mora da bude ispunjen da bi lice moglo da se sumnjiči pred zakonom za ovo krivično delo.
„Špijunaža je predaja ili omogućavanje pristupa nekoj državnoj tajni, stranoj državi ili stranoj organizaciji ili osobi koja radi za tu stranu državu ili stranu organizacju“ objašnjava Pantović u razgovoru za Radio Mitrovica sever.
Prvi uslov je da saopšteni podatak mora da bude pod oznakom „Državna tajna“. Nije svako saopštavanje informacija špijunaža.
„Nije saopštavanje svakog podatka špijunaža. Državna tajna mora da bude takvom proglašena na osnovu nekog zakona ili da odlukom nekog državnog organa, taj podatak koji se prenosi, bude proglašen državnom tajnom . Znači nije sve državna tajna“ kaže advokat.
Neki podatak se proglašava državnom tajnom kada država odnosno njeni organi, procene da bi obznanjivanje te informacije na bilo koji način moglo negativno da se odrazi na interes te države.
Obično se radi o dokumentima prevashodno vezanim za bezbednost države, mada pod državnom tajnom mogu da se nađu i neki naizgled banalni podaci.
„Banalizujem, ali ako u zakonu o prouzvodnji mleka piše da je podatak o godišnjoj, mesečnoj ili dnevnoj proizvodnji mleka državna tajna i ne sme se iznositi – onda je to državna tajna“ kaže advokat i naglašava da mora da bude jasno stvaljeno do znanja ljudima da su određeni podaci državna tajna.
Drugi uslov neophodan da bi se govorilo o krivičnom delu “Špijunaža” jeste da lice ima saznanja o tome kome prenosi informaciju, tj. da svesno predaje podatak osobi koja radi za stranu državu, odnosno obaveštajnu organizaciju.
„Delo špijunaže može da se izvrši sa direktnim umišljajem – kada ti znaš da taj čovek radi za neku stranu državu ili njenu obaveštajnu organizaciju, znaš da su ti podaci državna tajna, pa ih ipak i pored toga saopštavaš njima. Dakle, pretpostavka je da znaš. Ako ti ne znaš šta taj čovek radi, nisi učinio krivično delo špijunaže, osim ako znaš da su podaci koje si odao tajna“ ističe Pantović.
Međutim, građani obično ne čitaju zakone, nemaju baš priliku tek tako da saznaju državne tajne, ali ako se tako nešto i dogodi, Pantović kaže da je tu veoma jednostavno postupiti – kada su podaci državna tajna i ako bilo kakvim slučajem saznate za njih – ne odajete ih nikome.
Pantović takođe dodaje da se krivična odgovornost uvek ostvaruje pred zakonom zemlje čije dobro odnosno čiji interes je narušen, pa gde god u svetu da odate državnu tajnu na primer Kosova, krivično ćete odgovarati pred kosovskim zakonom.
Mediji i izveštavanje o težim krivičnim delima…
Slučaj osumnjičene J.Đ. koja je prethodne nedelje privedena u Severnoj Mitrovici zbog navodne špijunaže, stavila je u fokus javnosti upravo ovu temu. Pre nego li joj je određen pritvor, jedan prištinski medij je na svojoj internet stranici objavio čak i fotografiju privedene, što nije u skladu sa zakonom, napominje Pantović.
„Mediji prilikom izveštavanja o osumnjičenima za ovo ili slična krivična dela, moraju da se odnose oprezno, a ne kao ovih dana… Pojedini mediji su odmah objavili sliku, inicijale, puno ime i prezime, i prepričavaju ono što su saznali, pročitali ili čuli – za šta se tereti, šta je u pitanju. Ne, to medijima nije dozvoljeno, ni iz jedne istrage podaci ne mogu tek tako da se plasiraju u javnost bez nekog filtera. Ja nisam bio na sednici kada je ženi određen pritvor, ali sam siguran da je pretresni sudija koji je odredio pritvor obavestio o tome prisutne, a prvo je isključio javnost. Nije tu mogao svako da dođe. To što ti mediji rade je apsolutno kršenje zakona, ali nažalost niko ne vodi računa. Prosto, nemojte to da radite i koristite isključivo zvanične informacije“, apeluje advokat.
