Istoričar Marković to objašnjava činjenicom da je posle martovskog pogroma usledilo iseljavanje Srba i značajna promena etničke strukture.
“Važnost svakog događaja u istoriji se meri po tome kakve je promene i posledice pomenuti događaj proizveo, i kada vidimo kakve su promene i posledice nastale na terenu nakon martovskih dešavanja 2004. godine, mi shvatamo razmere o ovom događaju. Za pripadnike srpskog, i slobodno možemo reći ostalog nealbanskog stanovništva na prostoru Kosova i Metohije, ovi martovski dani su zaista tragični, iz razloga što je došlo do potpune promene etničke slike na prostoru Kosova i Metohije, da je stradao veliki broj crkva, manastira, pravoslavnih grobalja, da je veliki broj srpskog stanovništva iz mnogih sela nestao i nikad se više nije vratio, da su gradovi gotovo u potpunosti očišćeni od srpskog stanovništva i da posle ovog događaja imamo jednu potpuno drugačiju etničku sliku na ovom prostoru”, podseća Marković.
S toga se, kaže, s pravom stiče utisak “da oni koji su činili ovakvo nasilje i zlodela nisu adekvatno kažnjeni”. Da oni koji su tražili pravdu, pravda im nije omogućena, a oni koji su pravili nasilje ispada da su nagrađeni time što su dobili državu koju priznaje deo Evrope i sveta, tako da je ovo slobodno se može reći nagrada za ono što se dešavalo”, kaže on.
“U Čaglavici više ništa nije kao pre 20 godina”
Marko Marković je inače stanovnik Čaglavice, sela na centralnom Kosovu koje je doživelo pogrom 2004. godine. Više desetina Albanaca tada je krenula na selo, zapaljene su kuće, povređeni građani. Došlo je i do sukoba albanskih demonstrana sa Kforom. Sve je završeno u kasnim večernjim satima.
“Ja se toga dana sećam po najvećem intentizetu straha koji sam doživeo u sopstvenom životu. Nikada zaista takav strah iz bliza nisam osetio iz razloga što je sve delovalo kao da će u svakom trenutku albanski ekstremisti doći do moje kuće, spaliti je, a naši životi su bili u potpunoj neizvesnosti šta će se desiti. Svaki trenutak je proveden u strahu i potpunoj neizvesnosti šta će doneti svaki naredni sat, a o danima da ne pričam”.
Od ovog datuma, kaže, Čaglavica izgleda potpuno drugačije. “Tada je u Čaglavici bilo oko 1400 stanovnika srpske nacionalnosti, škola u Čaglavici je imala 90 učenika koji su pohađali nastavu po sistemu Republike Srbije, danas 20 godina kasnije u Čaglavici nešto manje od 300 srpskih žitelja, škola koja je imala 90 učenika sada ima svega petoro učenika, etnička slika i struktura sela je u potpunosti promenjena, sada je Čaglavica apsolutno većinski nastanjena albanskim stanovništvom. Čaglavica više nije selo, već je predgrađe Prištine. U Čaglavici se nalaze mnoga elitna naselja u kojima živi deo albanske elite. Gotovo ništa u Čaglavici ne podseća na onu Čaglavicu kakvu pamtimo pre 20 godina”, priča stanovnik ovog sela.
Zbornik o martovskom pogromu
Kao istoričar i direktor Arhiva KiM, Marko Marković je u saradnji sa Domom kulture Gračanica objavio zbornik o martovskim dešavanjima koji će biti promovisan sutra.
“Nakon dve decenije od martovskog pogroma rodila se ideja da napravimo jedan tematski zbornik posvećen martovskom pogromu gde ćemo uputiti najeminentnijim ustanovama kulture, ustanovama iz oblasti obrazovanja i nauke da najeminentniji stručnjaci najpozvaniji za te teme uzmu učešće u nastajanju zbornika tako što će napisati radove na određene teme tako da je ta naša ideja naišla na veliki odaziv. Naši recenzenti su odabrali 20 naučnih radova koji su se našli među koricama ovog zbornika koji broji bezmalo 750 stranica i koji obrađuje stradanje gradova, sela, crkava, manastira, grobalja i svega onoga što se dešavalo na prostoru Kosova i Metohije tokom martovskog pogroma”.
Kaže da je ideja bila da zbornik bude sveobuhvatan i da čitaocu pruži jasnu sliku onoga što se dešavalo.
“Imamo radove koji prethode martovskom pogromu koji predstavljaju svojevrsnu uvertiru u ono što se dešavalo, ali imamo radove koji su posvećeni posledicama martovskog pogroma. Tako da neko sa strane ko ima malo informacija o tome šta se dešavalo može među koricama ovog zbornika kada to pročita steći daleko jasniju sliku šta se tih dana na ovom prostoru dešavalo”.
Ovaj zbornik, kaže, sadrži i obimnu foto dokumentaciju koji je ustupio novinar i književnik Živojin Rakočević, tadašnji glavni i odgovorni urednik Radija Kim. Živojin je sa našim kolegama Goranom Avramovićem, Budimirom Ničićem i Draganom Ilićem obilazio sva mesta u kojima je bilo nasilja 17. i 18. marta 2004. godine.
