Hirošima obeležava 80 godina od američkog nuklearnog napada na grad, što je bio prvi takav napad u istoriji čovečanstva, javila je Beta.
Bombarder B-29 „Enola Gej“ je 6. avgusta 1945. u 8.15 sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu „Mali dečak“, koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemlje. Procenjuje se da je temperatura u središtu eksplozije dostigla izmedju 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.
Bomba, teška oko četiri tone, ubila je sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada. Oko 45 minuta posle eksplozije počela je da pada „crna kiša“ radioaktivnih čestica.
Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu „Debeli čovek“ na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.
Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja.
Prema nekim procenama, u napadima na Hirošimu i Nagasaki stradalo je više od 220.000 ljudi.
Japan je početkom 20. veka vodio politiku ekspanzionizma i militarizacije, naročito u Prvom svetskom ratu.
Ekspanzionističku politiku nastavio je okupacijom Mandurije 1931, a pošto je to naišlo na međunarodnu osudu, Japanu je demonstrativno istupio iz Lige naroda (preteča UN) dve godine kasnije.
Japan je 1936. godine potpisao pakt s nacističkom Nemačkom, a pristupanjem Trojnom paktu je 1940. postao jedna od sila Osovine.
Carski Japan je, posle Mandžurije, 1937. izvršio invaziju drugih delova Kine i time izazvao i Drugi kinesko-japanski rat.
Japan je 1940. napao francusku Indokinu, a 7. decembra 1941. bombardovao američku pomorsku bazu u Perl Harboru i proglasio rat čime su SAD ušle u Drugi svetski rat.
Posle sovjetske invazije Mandžurije i nuklearnih napada SAD na Hirošimu i Nagasaki 1945, Japan je 15. avgusta te godine prihvatio bezuslovnu predaju.
Ekspanzionizam i rat su Japan i njegove posede koštali milione života ljudi, uz uništavanje velikog dela industrije i infrastrukture.
