Sud je potvrdio optužnicu i ocenio da dokazi treba da budu izvedeni tokom sudskog postupka, piše Koha, prenosi Alternativna.
Prvostepeni sud potvrdio je optužnicu Specijalnog tužilaštva za, kako navodi Koha, teroristički napad na kanal Ibar-Lepenac, izvršen 29. novembra 2024. godine.
Osnovni sud u Prištini ocenio je da iz optužnice i priloženih dokaza proizlazi osnovana sumnja da su braća Jovan i Dragiša Vićentijević izvršili krivična dela „Ugrožavanje ustavnog poretka uništavanjem ili oštećenjem javnih postrojenja i uređaja“, u vezi sa krivičnim delom „Izvršenje terorističkog dela“, kao i nedozvoljeno držanje oružja.
Takođe se navodi da postoji osnovana sumnja da je Jovan Vićentijević počinio krivično delo špijunaže, dok se Igoru Dimoviću na teret stavlja nedozvoljeno držanje oružja.
„Na osnovu ovih dokaza koji su prethodno navedeni, u ovoj fazi postupka stvara se uverenje da postoji osnovana sumnja da su optuženi izvršioci krivičnih dela koja im se optužnicom stavljaju na teret. Stoga će sud, radi potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, odnosno rasvetljavanja materijalne istine, tokom glavnog pretresa izvesti sve predložene dokaze u skladu sa važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku Kosova, nakon čega će biti utvrđeno da li postoji krivična odgovornost optuženih za dela koja im se stavljaju na teret“, navodi se u rešenju o potvrđivanju optužnice.
Za napad koji je izazvao prekid vodosnabdevanja u Mitrovici, Srbici i severnim opštinama, te ugrozio proizvodnju električne energije na Kosovu, među ključnim dokazima tužilaštva navodno nalaze prisustvo DNK optuženih na fitilju kojim je aktiviran eksploziv, kao i zemlja pronađena na čizmama optuženih.
Advokat optuženog Dragiše Vićentijevića tvrdio je da se DNK veštačenje, koje je sproveo Naučni policijski servis u Rimu, zasniva na mešovitim profilima i da ga ne treba uzeti u obzir.
Advokat Miloš Delević takođe je tvrdio da izveštaj američkog FBI-ja o podudaranju uzoraka zemljišta ne treba tretirati kao validan dokaz, jer zemljište na tom području ima sličan sastav, nije poznato kada su tragovi nastali, te bi te okolnosti trebalo tumačiti u korist optuženih.
Sud je ocenio da će se ovi dokazi razmatrati tokom sudskog postupka.
„U vezi sa DNK veštačenjem, sud ocenjuje da, iako se u početku radilo o mešovitim profilima, iz dokaza proizilazi da su sprovedene dodatne analize u specijalizovanoj međunarodnoj laboratoriji, koje su dovele do individualizacije profila. Dokazna vrednost i pouzdanost ovog veštačenja biće predmet ocene tokom glavnog pretresa i ne mogu biti isključeni u ovoj fazi. Što se tiče geološkog veštačenja, sud smatra da tvrdnje odbrane o nepostojanju isključive veze ne isključuju automatski dokaznu vrednost ovog dokaza, jer prema spisima postoje uporedne analize koje povezuju zemljište sa mestom događaja. Dokazna snaga ovog veštačenja biće ocenjena tokom sudskog postupka“, navodi se u rešenju o potvrđivanju optužnice.
Na početku početnog ročišta u predmetu napada od 29. novembra 2024. godine, advokati su podneli neuobičajen zahtev – izuzeće tužioca Bekima Kodraljiua, tvrdeći da je tokom istrage postupao na štetu optuženih. Taj zahtev odbacili su glavni specijalni tužilac Bljerim Isufaj i Apelaciono tužilaštvo.
Sličan prigovor podnet je i Osnovnom sudu u Prištini, ali je sudija Veselj Ismaiji ocenio da neprihvatanje predloga odbrane ne predstavlja osnov za odbacivanje optužnice.
„U vezi sa tvrdnjom da nisu izvedeni dokazi u korist optuženog (alibi), sud ocenjuje da je obaveza tužilaštva da prikuplja dokaze i na štetu i u korist optuženog jedno od osnovnih načela postupka. Međutim, iz spisa proizlazi da su sprovedene istražne radnje i obezbeđeni dokazi, dok odbrana ima pravo da i u narednim fazama postupka predlaže i izvodi dodatne dokaze. U ovoj fazi neizvođenje pojedinih predloženih dokaza ne predstavlja dovoljan osnov za odbacivanje optužnice, već se može razmatrati tokom glavnog pretresa“, navodi se u rešenju o potvrđivanju optužnice.
Odbrana je osporila i pouzdanost dokaza pronađenih u kući optuženih, navodeći da tokom pretresa nije bilo prisutnih svedoka.
Sud je ocenio da odsustvo svedoka tokom pretresa može uticati na procenu pouzdanosti dokaza, „ali ne čini automatski pretres nezakonitim, naročito u hitnim okolnostima predviđenim zakonom“.
