Parastos je služio otac Bojan Krstić, paroh u crkvi Svete Petke.
Jelena, sestra poginule Mirjane Dragović, jedne od žrtava ovog zločina, kaže da je Kosovo prostor gde se ne poštuje pravda, gde sve može i gde je sve dozvoljeno, gde niko ne odgovara za zločine počijene nad Srbima. Ističe, da se tuga i bol ne umanjuje, već naprotiv, kako godine prolaze sve je veća jer je pravda nedostižna.
„Prošlo je 18 godina od ovog gnusnog zločina, da je 12 beba rođeno na današnji dan to bi bilo 12 punoletnih ljudi, akademskih građana, a mi do današnjeg dana nemamo odgovorne za to, velika je to sramota za civilizaciju i svet“.
Jedna od preživelih putnika, koja se u trenutku nesreće nalazila u autobusu, Gordana Đorić, priseća se tog dana sa istim bolom i tugom kao prvog.
“ Isti je osećaj, nikada nećemo zaboraviti. Kada je obeležavanje ovog dana emocije su posebno pojačane. Drži nas nada da će vinovci ovog zločina biti pronađeni, a ako ne budu odgovarali pred ovozemaljskim sudom, odgovaraće pred božijim“.
Ovog dana se priseća i gradonačelnik Gračanice Srđan Popović koji je i sam bio u jednom od pet autobusa i kaže da ni posle toliko godina traganjem za istinom i borbom za pravdu, nema odgovora ko su počinioci ovog zločina i mnogih drugih koji su počinjeni nad Srbima na Kosovu.
„Nemamo odgovore ni od međunarodne zajednice koja ima najviša ingirencija i mehanizama da odgovori na ovo pitanje, kao ni od institucija u Prištini. Mi nećemo stati i naša je obaveza da se borimo za istinu dok svi zločini na Kosovu ne budu rešeni“, kazao je Popović.
Pesnik iz Gračanice Ratko Popović kaže da su se Srbima na Kosovu najveći zločini dešavali na njihovim najvećim svečanostima, ali bez obzira na to, kaže da moramo istrajati u borbi za našu domovinu.
„Nije slučajno da je taj datum odabran za taj zločin.To je bilo veliko upozorenje da se Srbima ukaže da im nije mesto na Kosovu. Ali nas to uspravlja, daje nam snagu da istrajemo, pored svega što nam se desilo i što će nam se desiti, a to nas i čini velikim narodom. Nažalost pravde nema, ali sa ovog mesta poručujemo da ćemo ovde ostati jer mi nemamo rezervnu zemlju“, zaključuje Božović.
Zločin, jedan od najtežih po dolasku međunarodne zajednice na Kosovu, dogodio se kada je prvi od pet autobusa sa raseljenim Srbima u pratnji Kfora, krenuvši na zadušnice, nagazio na eksploziv postavljen u propustu ispod puta.
Najmlađa žrtva jednog od najgnusnijih zločina koje su Albanci počinili nad Srbima na Kosovu bio je dvogodišnji Danilo Cokić. U napadu su poginuli i Nenad Stojanović, Dragana Vukotić, Lazar Milkić, Snežana Zdravković, Sunčica Pejčić, Njegoš Cokić, Mirjana Dragović, Milinka Kragović, Velja Stakić, Slobodan Stojanović i Živana Tokić.
Jedini osumnjičeni za napad bio je Fljorim Ejupi je 2009. godine oslobođen zbog nedostatka dokaza, drugostepenom odlukom vrhovnog suda Kosova, iako je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina zatvora.
