Srđan Popović, predsednik opštine Gračanica ističe da je srpski narod doživeo tragediju koja traje i danas.
“Na današnji dan pre dve decenije srpski naroda doživeo je tragediju koja smanjenim i jačim intenzitetom traje i danas. Miris baruta i dalje se oseća u mnogim crkvama i manastrima, u mnogim domovima, u dušama svih nas ali se oseća i na naše potomstvo”, kazao je Popović.
Parastos stradalima u NATO bombardovanju pred više desetina okupljenih meštana opštine Gračanica služio je jerej Eparhije raško-prizrenske Darko Marinković, pozvao je na praštanje.
„Da oprostimo ali da ne zaboravimo. Posledice tog bombardovanja prouzrokovale su tragične ali i prerane smrti u našem narodu. Ta godina biće duboko urezana u našem pamćenju ali ćemo svi ostati dosledni svome zvanju pravoslavnog naroda, pravoslavnih Srba sa ovih svetih i svih drugih prostora gde Srbi žive, gde pišu svojim pismom i slobodno ispovedaju svoju veru i gde se raduju svakom prazniku“, kazao je jerej Darko Marinković.
Pesnik Živojin Rakočević kazao je da je na današnji dan pre 20 godina počeo kalendar našeg novog stradanja.
„Ispred nas su se tada otvorila vrata pakla i kroz ta vrata mi smo vrlo brzo ugledali Staro Gracko, Stoliće u Obiliću, Goraždevac videli smo i danas gledamo. Svi mi smo se danas ovde okupili i kroz ta vrata vidimo kapelicu koja je posvećena Dimitriju Popoviću. Iz tih vrata i njega je pogodila ista vatra koja je zapljusnula sve nas na današnji dan pre tačno 20 godina“, kazao je Rakočević nakon čega je kazivao stihove svoje pesme ‘Gori Rim’”.
Za stanovnike Kosova, ovo je dan podesećanja na neke od najtežih trenutaka u njihovim životima nakon čega se sve promenilo. Mnogi stanovnici centralnog Kosova su tokom i nakon NATO bombardovanja trajno napustili Kosovo.
„Zahvalni smo NATO-u i SAD“
Na Kosovu i druga strana u ratu od pre dve decenije na svoj način obeležava ove događaje. Zvaničnici se prisećaju jedne od borbi tokom rata.
Godišnjica bombardovanja na Kosovu obeležava se manifestacijom koja nosi naziv „Dukađinska epopeja“ i na kojoj se odaje počast palim borcima u jednoj od najvećih bitaka operativne zone OVK koja se nazivala Dukađinska. Vodeći lideri su na njoj istakli zahvalnost za intervenciju NATO snaga.
„Veličina i vrednost ovo dana je veća kada znamo da je 20 godina ranije počelo bombardovanje NATO-a.
Visoko ocenjujemo međunarodnu podršku koju treba čuvati kao oči u glavi, na našem putu za učlanjenje u NATO i EU, kao i naše specijalne odnose sa SAD“, rekao je kosovski predsednik Hašim Tači.
„Današnji dan pre 20 godina, zabeležio je preokret spasavanja života ljudi, humanog postupka, došlo je od Boga, i sa pravom naš narod je gledao ka nebu, tokom intervencije, rekavši da i za nas ima Boga. Mi ćemo zauvek biti zahvalni NATO i SAD“, naveo je Ramuš Haradinaj, predsednik Vlade Kosova.
Dan ranije premijer Haradinaj odao je počast poginulim vojnicima KFOR-a tokom obavljanja dužnosti na Kosovu, položivši i venac na njihovo spomen-obeležje.
Građani Prištine kažu da su, zahvaljujuci NATO bombardovanju, oni danas slobodni:
„Mislim da je to bilo potrebno i desilo se u pravo vreme i na pravom mestu, tako da trebamo biti zahvalni za to“.
„Ne verujem da je moglo biti drugog ishoda, tadasnji režim je sam izabrao tu situaciju“.
„Bio je to istorijski momenat, oživele su nade ovog naroda koji je patio od zakletog neprijatelja“.
Samo 10 kilometara daleko od Prištine, u Gračanici, građani imaju sasvim drugo mišljenje o bombardovanju:
„Moglo je da se izbegne, verujte mi. Mimo SB UN. Gospodin Klinton, Madlen Olbrajt, Solana i Vesli Klark su najveći krivci za ono što se dogodilo. To je, po meni, sa njihovih strana, humanitarna katastrofa“.
„Severnoatlantska alijansa, NATO pakt, želi da se prikaže kao svetska sila, koja je ta kokja može da rešava, koja neće pitati SB, UN. Ali ta njena sila će kad-tad da im se olupi o glavu. Oni su napravili zlo“.
Dvadeset godina posle NATO intervencije, albanska i srpska strana imaju sasvim različit pristup i različito ocenjuju jedan događaj koji, iako velik, sada pripada istoriji. Različita mišljenja o intervenciji NATO su na taj način postala refleksija aktuelnih političkih razlika koje danas vladaju između Albanaca i Srba. Ona najveća, koja se tiče statusa Kosova, nije ni izbliza da bude rešena i kao danas i ubuduće će se nalaziti u pozadini i uticaće na način obeležavanja svakog događaja, pa i onog koji predstavlja daleku istoriju poput intervencije NATO snaga.
