Kosovski sudovi su preuzeli slučajeve ratnih zločina od Euleksa, pa će se, osim zločina koje su počinili pripadnici OVK nad Srbima, baviti i zločinima nad Albancima za koje su osumnjičeni Srbi.
Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun rekao je da se radi o 11 predmeta koje Euleks prepušta kosovskom pravosuđu, nadležnom tužilaštvu i sudovima.
Svih 11 predmeta se odnose na državljane srpske nacionalnosti, među kojima su i generali Božidar Delić, Ljubiša Diković i Momir Stojanović.
Advokat Nebojša Vlajić, koji je branio Olivera Ivanovića, rekao je da su suđenja protiv Srba veoma mučna i mukotrpna jer, kako kaže, morate da dokazujete nevinost ljudi pred onima koji to neće da čuju, koji neće objektivno da razmotre dokaze i pred onima za koje unapred ne verujete da mogu da donesu pravičnu odluku.
„Ako je ikakva nada postojala dok je Euleskovo pravosuđe radilo na Kosovu, mada je bilo i oslobađajućih presuda, takve nade sada ima sve manje“, rekao je Vlajić gostujući u Dnevniku RTS-a.
Prema njegovim rečima, takve predmete će suditi isključivo lokalne sudije bez ikakvog uticaja i učešća Euleksa, odnosno stranih sudija.
Navodi da se promena Euleksovog mandata desila u junu, i da oni od tada nemaju izvršnu funkciju – nemaju pravo da direktno učestvuju i presuđuju.
„Oni kažu da su zadržali posmatračku ulogu, ali mogu slobodno da kažem da je to nevažna uloga, koja nema nikakvog uticaja na sudije“, objasnio je advokat.
Što je još važnije, ukazuje Vlajić, na Kosovu je promenjen zakon o sudovima, tako da je za presudu za ratne zločine nadležan isključivo Osnovni sud u Prištini.
Kaže da Kosovo ima sedam sudova u sedam gradova, međutim, ni u jednom gradu, osim u Prištini, neće moći da se sudi za ratne zločine.
„Neće moći da se sudi ni u Kosovskoj Mitrovici, gde su većina sudija Srbi. To praktično znači da Srbi neće biti među sudijama, ali i ako ih bude, to će biti vrlo zanemarljiv broj“, istakao je Vlajić.
O pravednim suđenjima na Kosovu govori i podatak da Euleks nije osudio nikoga iz OVK za neke od monstruoznih zločina, na primer, ubistvo žetelaca u Starom Grackom, ubistva srpske dece u Bistrici ili dizanja u vazduh autobusa „Niš ekspresa“.
