Godina koja je prošla za nama je godina Olivera Ivanovića, kaže novinar Živojin Rakočević.
„Važne stvari se značajnim ljudima dešavaju tek posle smrti. Njegova smrt i njegov život povezan je sa nepravdom koja se čini Srbima na Kosovu i Metohiji. Smrt Olivera Ivanovića nije razotkrivena jer je to neka vrsta zajedničkog poduhvata Albanaca, međunarodne zajednice i srpskih kriminalaca, kaže Rakočević.
Bliska saradnica Olivera Ivanovića Ksenija Božović kaže da su danas svi nemi i da više nema čoveka koji će da ih ohrabri.
„Kao što smo i svakog meseca podsećali sve i tražili da se utvrdi ko je ubio Olivera Ivanovića, danas sa ovog mesta ostajemo nemi, nemamo odgovor na pitanje. Osim političkih govora, političkih prepucavanja Beograda i Prištine, uz podsredstvo i nadgledanje međunarodne zajednice, mi nemamo danas ubicu, nažalost svi smo nemi. Taj muk i tišina koji su zavladali posle ubistva Olivera Ivanovića prisutan je i danas“, kaže Ksenija Božović.
Osim glasina, poluproverenih informacija i političkih izjava iz istrage nema ničega, kaže Oliverov prijatelj i advokat Nebojša Vlajić.
„Mislim da je to ono što najviše zabrinjava i što najviše boli javnost. Mislim da bi konačno trebalo izaći sa nekim validnim činjenicama, dokazima sa bilo koje strane, pa i ako nemaju ništa drugo, dužni su da i to kažu“, kazao je Vlajić.
I građani su razočarani što nema odgovora na pitanje „Ko je ubio Oliivera“.
Miljana Mitrović iz Kosovske Mitrovice kaže da jo uvek ne može da poveruje da ga nema.
„Mnogo mi je teško. Sve ovo me je podsetilo da naj dan kada se sve dogodilo. Jako sam volela Olivera i mnogo mi je teško pao njegov gubitak. Svakoga dana se pitam hoće li se ikada naći ubice i molim Boga da se to desi. Pitam se kome je smetao takav čovek, on je bio divota od čoveka“, kaže Miljana.
„Neizvesnost, nepoverenje, nesigurnost, istina je zaglavila između tabloida, između Prištine i Beograda. Neaktivnost Prištine i nemoć prištinskih institucija je velika. Nečinjenjem postaje saučesnik u celoj priči. Priština je malo toga učinila, da ne kažem skoro ništa, po pitanju toga da istina izađe na videlo, kaže Veroljub Petronić, direktor Humanog centra iz Kosovske Mitrovice.
Branimir Cvetnić kaže da je razočaran i zbog istrage i zbog odziva ljudi na pomenu.
„Razočarani smo, ovo je katastrofa. Da se ništa ne dešava, da se ništa ne radi, ili se možda radi a mi ne znamo, mimo naroda, što je u nekom njihovom interesu. Trebalo bi da bude više ljudi, ali takva je situacija u Mitrovici, vlada taj neki strah, neka neodlučnost“.
Olivera Ivanovića će novinari pamtiti kao jednog od najboljih sagovornika na Kosovu. Političara koji nikada nije odbijao da odgovore na postavljena pitanja. Međutim, zbog pritisaka vladajućih partija, Oliver je, u trenucima izborne kampanje, bio zaboravljen od mnogih medija, podseća Tanja Vujisić.
„Ja o tim kolegama ne bih da govorim mnogo, jer je bilo neverovatno da vi ignorišete jednog od kandidata ili da ga provučete kroz neko „medijsko blato““, kazala je novinarka Radio Beograda.
Oliver Ivanović je po mišljenju mnogih bio najsposobniji srpski političar na Kosovu. Njega su uvažavali i Srbi i Albanci, i stranci. Izuzev švajcarskog ambasadora na Kosovu Lebeta i par činovnika UNMIK-a, niko od predstavnika međunarodne zajednice nije bio na godišnjem pomenu iako su, kako kažu u SDP-u, prethodno potvrdili dolazak.
Osim političara koji predstavljaju srpsku opoziciju na Kosovu, Slobodana Petrovića, Aleksandra i Dragana Jablanovića, Momčila Trajkovića, Aleksandra Đikića, bivšeg gradonačelnika Klokota Srećka Spasića, onih koji su danas na vlasti nije bilo.
Poštu svom ubijenom prijatelju odao je ministar trgovine u Vladi Republike Srbije Rasim Ljajić koji nije želeo da se obrati novinarima nakon pomena.
