Gatalica je rekao da roman sadrži veliki broj likova, što piscu može da predstavlja problem.
“Roman Veliki rat ne obrađuje samo sudbinu srpskog vojnika, već i svih drugih strana u ratu. I u tome je jedinstven u odnosu na niz onih romana koji su se ticali tematike Velikog rata”, kaže Gatalica.
Knjževnik sa centralnog Kosova Žarko Milenković istakao je da je glavni junak Gataličinog romana i sam Veliki rat.
“Sa vremenske distance od sto godina, Gataličin roman doživljavamo kao podsećanje na kraj humanizma, kao opomenu šta se događa sa svetom i malim običnim ljudima kada neko traži povod za novi rat i pokušava da upravlja sudbinama miliona ljudi”, rekao je Milenković.
Književni kritičar iz Beograda Mileta Aćimović Ivkov kaže da je tema rata najupečetljivija tema, i da ovaj roman govori o smrti jedne epohe i stvaranju nove.
“Tema rata je najučestalija tema u književnosti našeg naroda. Najviše romana u srpskoj književnosti pisano je zapravo na ratnu temu. Rat je jedina stalnost u istoriji našeg naroda, a ovaj roman je jedan od najboljih u srpskoj književnosti”, kaže Aćimović.
Aleksandar Gatalica je za ovaj roman dobio dve najznačajnije književne nagrade, „NIN-ovu“ za roman godine 2012. i nagradu „Meša Selimović“.
Tokom ovog meseca će iz štampe izaći 25. izdanje, a preveden je i na desetak svetskih jezika. Roman se trenutno prevodi na engleski i franscuski.
Aleksandar Gatalica rođen je u Beogradu 1964. godine, diplomirao je na Katedri za svetsku književnost 1989. godine. Pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar.
