U prvoj knjizi Dunđerin pokušava da definiše i objasni okolnosti i suštinu idejnih sukoba na srpskoj književnoj sceni na početku 21. veka, da približi uzorke i posledice nastanka fenomena „evropejstva“, „jugoslovenstva“, „anacionalnosti“ i „antinacionalnosti“.
“Stiče se utisak da sam kritikovao gotovo svakog pisca i kompletnu glavnotokovsku književnu scenu u Srbiji. Nije to u potpunosti tačno, ali u svakom slučaju, većina srpske književnosti na početku 21. veka, bar u estetskom smislu, ne zaslužuje neku preterano veliku pažnju. Sasvim je prirodno da ako imate stotine romana u ovih deset godina, da će preživeti pet-šest”, rekao je Dunđerin nakon promocije u Domu kulture u Gračanici.
Druga Dunđerinova knjiga sadrži razgovore i polemike sa srpskim piscima, između kojih su i Dragan Lakićević, Matija Bećković, Savo Damjanov, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Sreten Ugričić, Vladimir Kecmanović. Veliki broj intervjua koji je Dunđerin tim povodom uradio dotiče se Kosova.
“Poslednje dve i po godine koje sam proveo kao čovek koji je bio zadužen za kulturu i kulturnu baštinu ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju uticale su da zaista shvatim šta Kosovo i Metohija jeste za našu kulturu, zbog čega je bitno i šta se krije iza te strašne lozinke. Kada sam sve to uspeo da sagledam, shvatio sam da odavde zaista počinje sve. Zaista mislim da je ovde temelj svega, pa i naše književnosti. Onda čovek oseća radost i lepotu kad započne svoju književnu priču iz Gračanice, a ne iz Beograda ili Novog Sada“, rekao je Dunđerin objašnavajući zašto je prvu promociju knjige održao u Gračanici.
Književnik i novinar Živojin Rakočević smatra da je za čitaoce na Kosovu ova knjiga važna jer objašnjava trenutak u kom se nalazi ukupno književno stvaralaštvo na srpskom jeziku.
“Što se tiče Kosova i Metohije, ova knjiga je važna zato što pisci i oni koje je Aleksandar Dunđerin intervjuisao govore o Kosovu i Metohiji sa distance i daju istine koje su zapravo u dubokoj vezi sa našim životom i definicije koje su povezane sa našim životom. Jedna od njih je ta da smo mi žrtve pristanka. Tako da je to zaista jedna složena i važna knjiga za sve nas”, kaže Rakočević.
Recenziju za knjige “Demoni odlaze 1 i 2” pisao je magistar srpskog jezika i književnosti Predrag Radonjić. On je rekao da je Dunđerin u ovim knjigama samo naizgled imao ideološki pristup kritici, ali da je zapravo napravio ozbiljnu i sistematizovanu analizu srpske proze prve dekade 21. veka.
“Knjiga Aleksandra Dunđerina je važan pregled aktuelnog stanja u našoj kulturi i njegovo viđenje osnovnih tedencija i pojava u njoj. Jedna vrsta ozbiljne kritike različitih vrsta dešavanja i razaranja onoga što predstavlja srpsku integrativnu kulturu. Ona zavređuje zavređuje tako i širu čitalačku pažnju i razmatranje”, rekao je Radonjić.
O knjizi je govorio i književni kritičar Žarko Milenković koji je objasnio da Dunđerin zapravo želi da ukaže koliko su književnost i kultura uopšte u krizi.
Knjige “Demoni odlaze 1 i 2” publikovala je izdavačka kuća „Filip Višnjić“ iz Beograda. Direktor Dejan Mastilović poklonio je 100 različitih naslova iz kataloga izdanja Narodnoj biblioteci u Gračanici.
