Radonjić kaže da mu je žao da u danu kada ovo pozorište sa sedištem u Gračanici, premijerno izvodi dečju predstavu „Princeza Snežana i deset patuljaka“ uopšte mora da komentariše pisanje Neziraja.
„Pogotovu što moram da komentarišem navode čoveka koga smo na neki način smatrali i prijateljem naše kuće.
Reći za naše pozorište da „propagandno služi Vladi Republike Srbije u njenom nastojanju da pokaže vlast nad Kosovom kao 90-ih“, ako sam dobro upamtio i citirao šta je gospodin Neziraj napisao, zaista ne zaslužuje ni za koga nikakav komentar, ni obrazloženje“.
Radonjić podseća da ovo nije prvi put da se iz Prištine negativno govori o radu srpskog pozorišta u Gračanici, te se osvrnuo i na izjavu nekadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage koja je kazala da je neophodno ugasiti pozorište koje predstavlja ilegalnu instituciju.
Ovakve izjave, kaže Radonjić, predstavljaju opasnost za funkcionisanje i rad pozorišnog ansambla.
„Ja mislim da je izvor te netrpeljivosti, pre svega, u činjenici da se na sve moguće načine oteža i onemogući normalan život Srbima na Kosovu i Metohiji. Mislim da je životnost ovog pozorišta i to što ono postoji, što funkcioniše, što ima svoju publiku nešto što predstavlja trn u oku, umesto da predstavlja nešto što bi trebalo da bude na radost svih nas. Znamo svi sa kakvim se problemima u svakodnevnom životu suočavaju privrednici na KiM, sa kojima se suočavaju ljudi u svojim administrativnim potrebama, dokumentima, tablicama… Zaista, Srbi na KiM veoma otežano žive i nekako da umesto da se sve učini da im se popravi kao ugroženoj i malobrojnoj manjini položaj, čini se sve da im se on oteža“, ističe direktor Narodnog pozorišta u Prištini.
Kaže da ga čudi da za reditelja Neziraja nije problematična komunikacija i saradnja sa srpskim glumcima iz Beograda i koprodukcija na pojedinim predstavama, ali da jeste postojanje srpskog pozorišta u Gračanici.
„To naravno nije problematično. To je sve super i sjajno, ali položaj samih Srba u Gračanici, nadomak Prištine, nekih devet kilometara, jeste. To dovoljno govori koliko je sve ovo tužno i nakaradno“, zaključuje Radonjić.
Bez obzira na zestoke kritike koje je Jeton Neziraj napisao u svom autorskom tekstu, činjenica je da je ovaj prištinski reditelj čest gost na predstavama Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici, te da je krajem januara odgledao premijerno izvođenje predstave „Ona koja raspušta vojske“ u režiji Bobana Skerlića.
NPP: Nadamo se podršci kolega
I kolektiv NPP-a se oglasio saopštenjem povodom pisanja Jetona Neziraja. U zajedničkom saopštenju, podsećaju da su nakon proterivanja iz grada, zgrade i sa matične scene kojoj nemaju pristupa, obnovili rad 2004. godine.
“Od tada smo se sa svojim „privremenim sedištima“ selili od privatnog stana u Leposaviću, kuće u predgrađu Кosovske Mitrovice dok na kraju nismo svoju novu matičnu scenu pronašli u Domu kulture u Gračanici. Tokom tog perioda u našem pozorištu igrali smo domaće i strane klasike a predstave su nam režirali najpoznatiji srpski reditelji. Izvodili smo ih u svim mogućim uslovima na Кosovu i Metohiji: od domova kulture, u portama manastira, školskim učionicama, dvorištima seoskih kuća… Svuda gde ima naše publike, želje i potrebe da nas vide i da nastupimo. Nastojimo pritom da gostujemo i u pozorištima u drugim delovima Srbije, regionu i inostranstvu, da prikažemo što šire svoj rad”, navode.
Za sve to vreme, kako dalje ističu vlasti u Prištini ih tretiraju kao ilegalnu instituciju koja nema pravo da postoji na Кosovu.
“Pristup nam jedino nije dozvoljen našoj zgradi u Prištini, gradu koji je u međuvremenu postao etnički najčistiji „glavni grad“ u Evropi i gde smo ostali ne samo bez naše kuće već i bez naših gledalaca”.
“Nadamo se podršci naših kolega i udruženja u našoj borbi na naše pravo na rad i slobodno i bezbedno postojanje. Ovo saopštenje završićemo rečima Borke Pavićević, čijim citatom gospodin Neziraj započinje svoj tekst, koje je izrekla 2017. godine na TV debati u televizijskoj emisiji „Sprorazum“ gde je gostovala upravo sa Jetonom Nezirajem i našim umetničkim direktorom Nenadom Todorovićem: „Ne mislim da je pozorište u Gračanici slučajno tu. Pored spoljnih okolnosti zbog kojih se tu našlo, ima nečega što se zove duh mesta. U takvoj konstelaciji nastaju velika pozorišta.“
