Tomislav Sekulić je rođen u Gračanici 1934. godine. Studirao je rudarstvo i metalurgiju na Beogradskom univerzitetu. Bio je dugogodišnji direktor jame u rudniku „Kišnica i Novo Brdo“, potom direktor rudnika „Lece“ kod Lebana, generalni direktor Metalurškog kombinata „Trepča“, gradonačelnik Prištine, pokrajinski sekretar za energetiku i član Izvršnog veća Kosova. Bio je i poslanik u Skupštini SRJ.
U jednom periodu političke karijere našao se između dve vatre. Tomislav Sekulić je trpeo oštre kritike tadašnjeg režima jer se nije libio da ukaže na greške i propuste koji su se ticali zaštite srpskog naroda od tihog progona usled nabujalog albanskog ekstremizma. Sa druge strane, Albancima nije odgovarala njegova borba za pravo srpskih kadrova koji su bili potisnuti u drugi plan zbog politike zapošljavanja i favorizovanja albanske strane.
„Vodio je ljuti politički boj“
Akademik prof. dr Stojan Sekulić je istakao da se njegov stric od 1982. gudine, kada je postao gradonačelnik, intezivno bavio politikom.
„Njegov cilj je bio opstanak i ostanak Srba na Kosovu i Metohiji i ostanak ove teritorije u sastavu Srbije. To je bio čovek koji je javno govorio o problemima Srba i iznosio ih pred predstavnicima pokrajinskih, republičkih i saveznih vlasti, ali nije nailazio na razumevanje. Zbog iznošenja istine je jako kritikovan od strane albanske, ali i srpske vlasti, jer nije štedeo nikoga, nije se plašio i nije prezao ni od čega“, kazao je Sekulić za RTV Kim.
O delu i liku Tomislava Sekulića govorio je istoričar umetnosti prof. dr Miloš Đorđević.
„Vodio je ljuti politički boj, mimo vlastitihh ineresa. Ivo Andrić kaže da je velika nesreća srpskog naroda što svako od nas, pojedinaca, želi da od opšteg dobra uradi samo za svoje dobro. Tomislav Sekulić nije bio takav, a prema navodima Stojana Sekulića, između njegovih reči i dela je postojalo jedinstvo“, kazao je Đorđević.
Kompletirana „Gračanička trilogija“
Knjiga „Кosovska hronika Tomislava Sekulića“ deo je triptiha pod nazivom „Gračanička trilogija“. Njenom izdavanju predhodile su dve knjige prof. dr Stojana Sekulića „Gračanica“ i „Gračanički srez, 20. i 21. vek“.
On je istakao da je temeljno radio na pripremi nove knjige i analizirao svaku napisanu rečenicu.
„U knjizi iznosim njegov životopis u kome ispravljam greške iz knjiga i časopisa koje su napravljene o njegovom životu i političkom delovanju. Tu su novinari iz vodećih srpskih listova, koji su pratili njegov rad, tu je knjiga „Seobe kao sudbina“ koju je izdao neposredno pre svoje smrti. Najveći deo knjiga su originalni skenirani intervjui iz novina, četvrti deo su manje poznata dokumenta i slike iz života Tomislava Sekulića“, rekao je akademik Sekulić.
On je dodao da od čitalaca očekuje da daju svoj sud o Tomislavu Sekuliću na osnovu onoga što je o njemu napisano.
Pesnik Ratko Popović je ocenio da je Stojan Sekulić u tri knjige „toliko toga darivao srpskom narodu“, a ujedno i straživačima koji se bave delom i likom ovog „ponosnog Kosovca“.
„Ovo je samo jedan početak, ali značajan. Stojan je, pored svega što nam nije bilo dostupno i poznato, što smo pomalo znali i čuli o Tomislavu Sekuliću, on je sve to uspešno sakupio i objedinio, tako da imamo čast da uživamo u njegovim delima. Spašeno je mnogo dokumentacije koja je vrila po kućama, ostavama, beznačajnim mestima“, kazao je on.
Prof. dr Miloš Đorđević je primetio da je autor, prikazujući misiju i viziju Tomislava Sekulića, koristio ne samo dokumenta, nego i usmena svedočenja njegovih savremenika. To, prema njemu, pokazuje želju autora da svaku svoju reč argumentuje.
„Ma kakve mane imale ove knjige sa preko 2.000 dokumenata, to su knjige u kojoj jedna govori o velikoj zadužbini i duhovnom središtu srpskog naroda, druga o političkoj jedinici kakav je bio gračanički srez i treća o znamenitoj političkoj ličnosti o kojoj s razlogom niko nije mogao da kaže neku ružnu reč, što je za našu političku scenu postalo neshvatljivo“, naveo je Đorđević.
Prva promocija knjige „Кosovska hronika Tomislava Sekulića“ održana je u kripti hrama Svetog Marka u Beogradu, a naredna promocija će biti održana u Podgorici.
