Ova izložba, organizovana u saradnji Galerije umetnosti Priština i Doma kulture „Gračanica“, predstavlja izuzetan doprinos savremenom vajarstvu.
Ristić je izrazio zahvalnost Domu kulture u Gračanici, ističući njihovu podršku umetnicima.
„Moja ideja je bila da kroz apstraktnu formu prikažem težak i čvrst materijal kao nešto s čim bi moglo vrlo lako da se igra i da se rukovodi. Ta šupljina, to je u stvari prostor koji treba da bude sastavni deo te skulpture i ta skulptura treba da bude sastavni deo tog prostora. Zahvalio bi se puno Domu kulture u Gračanici, koji je uvek tu bio za nas umetnike i koji je uvek bio spreman na saradnju, uvek se trude da vam izađu u susret i da kad mi malo stanemo, oni su tu da poguraju tako te male stvari. Nadam se da ćemo i dalje da imamo ovako lepu saradnju kao do sada i do svoje naredne samostalne izložbe, želeo bi da uživate u skulpturama, kao što sam ja uživao dok sam ih sređivao“, rekao je on.
Pesnik i urednik književnih programa Doma kulture Gračanica Žarko Milenković je istakao da skulpture Branislava Ristića prenose toplotu, dok je kustoskinja Galerije umetnosti Priština Milica Kostić naglasila da umetnik koristi kamen kao simbol postojanosti i čvrstine volje.
„Skulpture koje vidimo oko nas u ovom prostoru stvarao je umetnik koji je hteo da nas svojom umetnošću zagrli i da nam odagna predrasudu da je kamen hladan. Čak i pogledom preko ovih skulptura shvatićemo da je kamen koji ovaj umetnik vaja vreo i presijava toplotu iz svojih fino zaobljenih ivica. Dakle, ovaj kamen je vreo onoliko koliko je vrela krv umetnika i njegovo poreklo. Tlo na kome je umetnik ponikao u mnogome može odraziti njegov životni i stvaralački tok. Živeće neprestano zagledan u čar neba i zemlje, o njihovom neprekinutom zagrljaju svedoči se ovim skulpturama“, naveo je Milenković.
„Skulpture Baneta Ristića uvode nas u svet savremenog stvaralaštva prožet najfinijom simbijozom nabujalih emocija i prirode. Umetnik koristi kamen za oblikovanje skulpture kao simbol postojanosti i čvrstine volje, težine emocija koju doživljavamo. On posmatrača upoznaje sa večnim trajanjem materijala i vekom običnog čoveka. Naizgled minimalističkim pojednostavljenim skulpturama definisanim svedenom formom, odbacuje sve što je suvišno i pretenciozno kroz apstraknost svedenih elemenata. Celina je toliko apstraktna da u posmatraču probuđuje osećanje elementarne snage koja prosto bukti iz kamena, pa nam se čini kao da pruža utočište životnim tajnama“, istakla je Kostićeva.
Kustoskinja Galerije umetnosti Prištine je dodala da Branislav Ristić pronalazi inspiraciju i snagu stvaralaštva u iskonskoj lepoti svog zavičaja na Kosovu.
„Skulpture Branislava Ristića teže da ogole suvišne tradicionalne konvencije u vajarstvu, prikazivajući samu srž ideje. Upravo su ideja i pokret glavni nosioci suštine postojanja skulpture. Sjajne bele boje mermer, kao i sami oblik dela, prizivaju na čistotu i čulnost osećanja kojima umetnik vrlo lako definiše smisao postojanja kroz svoja dela. Inspiraciju i snagu svog stvaralaštva umetnik nalazi u iskonskoj lepoti duhovne kolevke našeg naroda kao večite inspiracije i nadahnuća mnogih naših velikana i stvaralaca“, dodala je ona.
Izložba je podržana od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i SG Priština, a otvaranje je bilo posebno emotivno, s obzirom da je Branislav Ristić predstavio skulpture na svoj 46. rođendan.
