„Kada plivaš“ je, zapravo, poema o Boki Kotorskoj. Mediteran je, prema mišljenju književnika Aleksandra Dunđerina, dobar dekor da se ispriča jako važna priča o vremenu u kome živimo.
„Rastko Šejić veruje u suštinsku dobrotu ljudi, veruje da se ljudi rađaju da budu slobodni, jednaki, sa univezalnim pravima na život i slobodu. To je Džon Lok, ali to jeste i Rastko Šejić, to možda Mediteran može da pruži kao zgodan prostor da se jedna takva ideja i kroz književnost ovaploti. Ta vera da su ljudi u osnovi dobri, ali su iskvareni modernom ili postmodrenom civilizacijom, što je bukvalno govorio Žan Žak Ruso. Treba nam literatura koja će ponovo da vrati u predmet interesovanja i takve filozofske poglede na svet“, istakao je on.
Rastko priča o slobodi i ceni slobode, ocenila je novinarka Ivana Vanovac.
„Ako hoćeš da budeš slobodan, moraš da uđeš u jedno bestelesno stanje. To na zemlji omogućava samo voda ili je to najjeftiniji način da uđeš u to stanje. Kada uđeš u vodu, prvo što radiš jeste da se suočiš sa smrću, sa strahom, sa svim onim što, zapravo, život u slobodi podrazumeva. Svaka sloboda podrazumeva suočavanje sa mogućim problemima u koje možeš upasti zbog svoje potrebe da živiš u slobodi. Koje su sve to opasnosti? Meni je sve to velika metafora za ono što se dešava ljudima koji žele da žive političke slobode, stvaralačke slobode, moralne slobode, kakve god slobode da preferiraju“, kazala je ona.
Onaj ko želi da živi u slobodi, istakla je Vanovac, mora da prihvati rizik.
„Rizik je da te spuca grč u list, čak i najbolji plivači znaju šta to znači. To znači mogućnost da ne stigneš do sigurnosti obale, da ti se sva čula u jednom momentu zamagle, vid, sluh… Dakle, da u jednom momentu toliko uživajući u toj slobodi potpuno izgubiš kontakt sa realnošću, pa samim tim malo i zaboraviš na sve opasnosti koje ta sloboda pozdrazumeva, odnosno kojima te izlaže“, rekla je ona.
Rastko ostavlja utisak jako grubog čoveka, napomenula je Vanovac, ali priču o slobodi donosi vrlo jednostavno.
„Sva saznanja koja je on sa tih svojih sjajnih putovanja pokupio, ovde su objedinjena. Koliko je lepo more i koliko je uživanje živeti pored vode, a on voli vodu. Najveće poštovanje i uživanje u vodi mogu da prepoznaju upravo ljudi koji dolaze iz kontinentalih predela. Šta to zapravo znači? Da o slobodi najlepše pišu i najviše sanjaju oni koji je najmanje imaju, to je moj glavni utisak Rastkove divne poeme“, zaključila je ona.
Čitava je knjiga o tome šta je doživljaj kada plivaš, rekao za Kim radio autor Rastko Šejić.
„Poema koja, najjednostavnije opisano, govori o Boki Kotorskoj, plivanju. Ali, eto, večeras smo u Gračanici od različitih autoriteta čuli da ona govori i o slobodi, neophodnosti shvatanja Mediterana kao kulturnog uzora koji zaista mora da živi onako kao što živi i na freskama u Gračanici, na trgovima Kotora i da je to, sada, jedna dosta prirodna veza“, naveo je.
Godine pisanja, naglasio je autor, sabrane su u jednu celinu.
„Meni je dosta nezgodno da objasnim šta bi mogao da doživi čitalac, mislim da pre svega donosi mogućnost doživljaja. Meni je sve veće i veće iznenađenje kako ljudi doživljavaju i na koji način im je lično važno, kao prostor mira, prostor za razmišljanje, kao nekakva inspiracija za borbu. Mislim da je borba jako važna u svim prostorima u kojima jesmo za nekakvu normalnost“, zaključio je Šejić.
Poemu „Kada plivaš“ objavili su „Matica Boke“ iz Tivta, „Prometej“ iz Novog Sada i Udruženje „Šta hoćeš?“.
Nakon Gračanice, zbirka „Kada plivaš“ biće promovisana danas i u Zubinom Potoku (16.05.2024.) u Domu kulture „Stari Kolašin“ u 19.00 časova, a dan kasnije (17.05.2024.) u Severnoj Mitrovici u PKC „Akvarijus“ od 20.00 časova.
