Prva promocija knjige pesama Aleksandra Dunđerina biće upriličena od od 20.30 časova. Ulaz je slobodan, a svi posetioci imaće priliku da knjigu, čiji je izdavač Društvo književnika KiM, kupe po specijalnom popustu (7,70 evra).
Osim autora, publici će o knjizi govoriti i njegove kolege, recenzenti Živojin Rakočević, Žarko Milenković i Ivana Vanovac. U scensko-poetskom delu večeri glumica Snežana Džogović i Darija Mašković izvešće performans inspirisan Dunđerinovom poezijom.
O odjecima Crnjanskog, autocenzuri i slobodi
U recenziji „Geografija prezrenih zavičaja“ Živojin Rakočević u Dunđerinovoj knjizi pronalazi odjeke Miloša Crnjanskog:
„Njegove slike jesu uvek u funkciji priče, a pesničko Ja traži svoju bolnu posebnost u geografiji prezrenih zavičaja. Zbog toga je panonsku i kosovsku ravnicu mogla povezati surovo tačna poetika Miloša Crnjanskog, rodoljublje kao mera ličnog doprinosa i usmerenosti na realnost, kao i ljubav prema ženi koja će doslikati, dopisati i dopevati sve ono što mu nedostaje. Aleksandar Dunđerin vek posle Miloša Crnjanskog i njegovog zaključka da nijedna zastava naša nije, samouvereno parodira na opšte poznati predložak. Klasično književno obrazovanje od Homera, Knjige o Jovu, fragmenata svetootačke literature, do savremene eksplicitnosti Milene Marković i korona virusa koji se glasno smeje na TV-u daju ovoj zbirci formu ciklične zaokruženosti i prevrednovanje ’čovjeka zastrašenog‘“.
Osvrćući se na postupak navodnog „skrnavljenja poezije“ i navodne (auto)cenzure Ivana Vanovac se u tekstu „Skrnavljenje poezije, istine radi“ pita „Šta je vredno takve žrtve?“ i zaključuje:
„Istina je jedina vredna takve žrtve. Istina o ljubavi koja nikada nije grešna. Istina o grehu neispovedanom zbog stida. Istina o stidu koji osećamo jer pristajemo na cenzuru zbog straha. Istina o strahu da sa Metohijom pod debelim markerom, Kosovo nam se sveti. Istina o Kosovu koje je Aleksandrova odrednica, njegova definicija, trenutak i mesto njegove katarze. Tih istina radi, Dunđerin je oskrnavio poeziju. Blasfemijom se bori protiv blasfemije. Cenzurišući pesmu, on skida cenzuru sa svega napisanog“.
Treći recenzent knjige je pesnik i kritičar Žarko Milenković. On zapaža da je poezija „Promeniti naslov“ nastajala na osećanju „(ne)slobode“, te ističe da ova zbirka „pokazuje snagu slobode“.
„Na to nas, čak, i vizuelno, grafičko oblikovanje zbirke upućuje, jer nam dopušta da pesme preobražavamo onako kako želimo, brišući ili pak dopisujući stihove. Štaviše, slobodni smo, i da joj promenimo naslov, a ako to nije sloboda (i ljubav) šta onda jeste!“, zaključuje Milenković.
O autoru
Aleksandar Dunđerin je autor više stotina studija, eseja, kritika, članaka, prikaza, publicističkih radova, priča i pesama objavljenih u mnogim zbornicima, umetničkoj periodici, nedeljnicima, dnevnim listovima i portalima.
Napisao je knjigu umetničke proze U napukloj ljusci (2002), dramu Beg od ničega (2004), knjigu eseja i kritika Demoni odlaze I (2014), knjigu razgovora i polemika Demoni odlaze II (2014). Autor je antologije Neodoljiva teškoća postojanja. Srpska književnost na Kosovu i Metohiji 2000-2020 (2021). Priređivač je više knjiga, između ostalih: Zaboravljeni pesnik Vasilije Subotić (2004), Tamna lepota brisanog prostora, Proza Miroslava Toholja (2016), kao i monografije Crkveni hor „Branislav Nušić“ (2019) i Vasilj Adžić, Nadžeziraj mi sliku (2021).
Aleksandar Dunđerin je rođen u Novom Sadu 1974. godine, gde je završio studije srpske književnosti na Filozofskom fakultetu. Osnivač je i urednik novosadskog časopisa za umetnost „Stanje stvari“ i urednik u beogradskom nedeljniku „Pečat“.
Živeo je i radio u Novom Sadu, Beogradu i u više gradova u Poljskoj.
Poslednjih deset godina živi i stvara u Kosovskoj Mitrovici gde zajedno sa suprugom Miljanom vodi Privatni kulturni centar „Akvarijus“.
Više o programima PKC „Akvarijus“ možete saznati OVDE.
