Inspiraciju za ovu monodramu pronašao je u susretu sa Vida Grandić, istoričarkom umetnosti i tadašnjom direktorkom Kulturnog centra “Banski dvor” u Banjaluci, koja ga je nagovorila da stvori ovu scensku adaptaciju. Tihomir Stanić, koji je tada bio predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije, već je imao bogato iskustvo u vođenju kulturnih projekata, ali Andrićevo delo mu je otvorilo novi horizont u umetničkom izrazu, rekao je proslavljeni glumac za Radio Goraždevac.
Ova monodrama bila je izvedena i pred goraždevčanskom publikom, koja je imala priliku da uživa u Stanićevoj izvedbi u fiskulturnoj sali Osnovne škole “Janko Jovićević” u Goraždevcu.
“Naučio sam to s idejom da idem po školama, govorim taj tekst i od toga živim,” rekao je Stanić, objašnjavajući svoju posvećenost ovom projektu. Od samog početka, on je imao jasnu viziju – monodrama nije bila sredstvo za sticanje novca, već način da prenese duboke poruke Andrićevog dela publici, posebno mladima. “Nikada nisam naplatio ni u jednoj školi taj nastup,” naglašava Stanić, dodajući kako je cilj bio da ucenjuje mlade generacije o važnosti književnosti, kulture i istorije, a ne da se koristi za ličnu korist. Kroz ovih 23 godine, monodrama je postala njegov životni projekt, izvođena širom sveta – od Kosova i Metohije, preko Sjedinjenih Američkih Država, pa do Luksemburga, Pariza i Brisela.
U razgovoru sa njim, jasno je da monodrama “Na Drini ćuprija” nije samo umetnički izraz, već duboko lična potraga za razumevanjem života, smrti, i postojanja.
“Kada sam bio u svom zavičaju, shvatio sam da je škola u kojoj sam rođen preko puta groblja, gde sam mislio da ću biti sahranjen. Pomislio sam “Bože, kako čovek prođe ceo put, ceo život i vrati se tu gde je?”, kazao je Tihomir Stanić.
Ova refleksija o životnoj putanji i sudbini odražava duboku unutrašnju potragu koju je Stanić pronašao u Andriću, posebno u opisu Mehmed-paše Sokolovića, čiji je lik postao ključni trenutak za njega.
“U Andriću sam našao jedno izuzetno zapažanje kako je veliki Mehmed-paša, veliki vezir koji je postigao toliko mnogo u tuđem svetu, u času smrti ličio na ostarelog i premlaćenog seljaka iz visokih sela Sokolovića,” kaže Stanić, govoreći o tragičnom univerzalizmu koji se provlači kroz Andrićevo delo.
Za Stanića, Andrićeva proza nije samo književnost, već filozofija života. Kroz monodramu, on nastoji preneti Andrićevu mudrost i humanizam publici, jer veruje da ovaj roman nudi odgovore na savremena pitanja.
“Najvažnije je poverovati u moćnu Andrićevu rečenicu, u tu veliku literaturu koja zanima ljude,” naglašava on, objašnjavajući kako Andrićevo delo, iako napisano u prošlim vremenima, ima duboku relevantnost za današnji svet. “U njegovom delu postoji mnogo toga što podrazumeva čovečnost i očovečenje. Ima tu mnogo mudrosti”, rekao je Tihomir Stanić za Radio Goraždevac.
Stanić veruje da se publika uvek povezuje s Andrićem jer njegova dela govore univerzalnim jezikom, o životu, smrti, ljubavi, i patnji. “Vidim da ljudi jednako reaguju i da ih priča o odvođenju dece jednako potrese,” ističe on, naglašavajući da su te priče koje pišu naši pisci, kao što je Andrić, bezvremenske. “I deci, koja ponekad izgube koncentraciju ili ne razumeju baš sve, ali, kako kaže sam Andrić, svaki slušalac pamti one stihove koji njegovom duhu i njegovoj ćudi najviše odgovaraju,” dodaje Stanić, govoreći o tome kako se monodrama doživljava kroz različite generacije.
Ovaj glumac, koji je monodramu izvodio u brojnim zemljama i na raznim scenama, ističe da ga svaki susret sa publikom ispunjava i motiviše da nastavi ovu umetničku misiju. “Ne razmišljam mnogo o prijemu publike, jer znam i osećam da će ljudi to slušati s pažnjom,” kaže on sa sigurnošću, jer je duboko uveren u snagu i univerzalnost Andrićeve književnosti.
Na pitanje o savremenim izazovima, Stanić priznaje da je svet danas promenjen, ali ostaje optimističan u pogledu budućnosti.
“Verujem da će naša deca stvoriti neki svet koji je po njihovoj meri i bolji od ovog našeg,” kaže on, dodajući kako je važno da se ne zaboravi vrednost obrazovanja i kulture, jer su oni temelj svakog napretka. “Mi stariji se žalimo za nekim prošlim vremenima, zato što smo tada bili mladi, zdravi, ništa nas nije bolelo, pa nam izgleda da je to vreme bilo lepše. Ja verujem da nije. Verujem da će naša deca stvoriti neki svet koji je po njihovoj meri i bolji od ovog našeg u kojem smo mi živeli”, rekao je Tihomir Stanić za Radio Goraždevac.
Za Stanića, monodrama “Na Drini ćuprija” nije samo umetnički poduhvat, već misija – prenositi mudrost i duhovnu snagu Andrićeve proze na nove generacije. Njegovo izvođenje ovog dela širom sveta potvrđuje da su Andrićeva dela, kao i sama umetnost, univerzalna i večna, i da neće biti zaboravljena, ma koliko se svet menjao.
“Osećam duboko poštovanje i osećam pripadnost tu, svim tim likovima na freskama. Jedva čekam opet da odem u Gračanicu i uvek pričam nekako, kao da vidim na tim freskama svoje najbliže rođake, kao da su mi ta lica tako bliska,” zaključuje Stanić, govoreći o svom ličnom duhovnom odnosu prema Kosovu, Metohiji i kulturnoj baštini koju nosi.
Nikola Osmokrović iz Srpskog centra iz Beča najavljuje značajnu kulturnu akciju na Kosovu i Metohiji, ističući da je cilj okupljanje ljudi kroz monodramu Tihomira Stanića Na Drini ćuprija, kao prvi korak ka širem kulturnom angažmanu u srpskim enklavama.
“Mi smo prisutni na području Kosova i Metohije poslednjih šest godina u vidu različitih humanitarnih akcija. Ovo je prva akcija u kojoj smo rešili da ipak i kulturom doprinesemo i da budemo što prisutniji na ovom području i da stanovništvo u srpskim enklavama dobije mogućnost da vidi i nešto više nego što je planirano. Tako da je cilj bio upravo ovaj događaj okupi ovolikibroj ljudi na jednom mestu i da čuju jednog vrhunskog našeg umetnika i glumca Tihomira Stanića u izvedbi monodrame „Na Drini ćuprija“. Ovde se ne zaustavljamo, sutra smo već u Štrpcu, a prekosutra u Gračanici”, kazao je Nikola za Radio Goraždevac.
Srpski centar iz Beča donira sredstva sedmočlanoj porodici iz Ugljara, naglašavajući važnost humanitarnih akcija i podrške zajednici, uz planiranu dodelu pomoći ovog vikenda.
“Odlučili smo da pomognemo sedmočlanoj porodici iz Ugljara, skupili smo određena finansijska sredstva, tako da ćemo u subotu i predati ta sredstva i nadamo se omogućiti lakši život toj porodici”, kaže Nikola Osmokrović.
Ovaj kulturni događaj ne samo da je obogatio umetnički život na Kosovu, već je i podsetio na značaj Ive Andrića, njegovog dela “Na Drini ćuprija”, istorije i tradicije u današnjem društvu.
