Knjiga nosi ličnu priču – posvećena je njegovoj majci, ženi čija je ljubav bila temelj njegovog života. Ona već deset godina nije sa njim, ali njeno prisustvo oseća i kroz sopstvenu poeziju.
„Ove godine obeležavam i deceniju jednog nedostajanja i možda je to i glavni razlog zašto se baš 2025. godine to i događa. Ruža od stakla mi je pomagala puno puta kada mi je bilo teško, a ulepšavala trenutke koji su mi bili najlepši“, rekao je Lazarević pred emotivnom publikom.
Zbirka je nastajala deset godina, a u njenim stihovima isprepletene su ljubav, sećanje, tuga, ali i snaga.
„Ne mogu da se setim trenutka kada sam počeo da pišem, iako imam književne nagrade za neke pesme iz osnovne škole. Inspiraciju, kao i svi pisci, tražim u svetu oko sebe. Noseća emocija u knjizi je ona posvećena mojoj majci, a tu su i pesme posvećene mojoj porodici, prijateljima, ljubavne i rodoljubive pesme. Ruža od stakla je istovremeno i nesalomljiva i lomljiva, kao i ljudska priroda“, istakao je autor.
