Miris anđela, predstavlja pažljivo odabran spoj novih pesama i ranijih ostvarenja Živojina Rakočevića. Pesme su tematski duboko utemeljene u zavičajnoj mitologiji, veri i tišini, javio je RTS.
Ovo je svedočanstvo koje ima svoju predistoriju i prettragediju gde se život i smrt prožimaju kroz tradiciju i ličnu bol.
„Živojin Rakočević je misaoni pretanjeni lirik metafizičkog usmerenja. Ove pesme zahtevaju sagovornika koji ima otvorena čula za njegovu poeziju ali istovremeno čovek koji je osetljivog duhovnog i duševnog sastava“, rekao je dr Mileta Aćimović Ivkov, književni kritičar.
U takvom duhu i umu ove pesme će odzvoniti dublje. Čitalac će kroz njih sagledati dalje ličnu egzistenciju, opšte nacionalne prilike i najaktuelniji kolektivni udes.
Snažan pesnički glas svedoči o nestalim svetovima, izbeglištvu, stradanju o snazi pamćenja. Poetika specifičnog narativa, duboke emocije koja svetlošću obavija tugu majke žetelaca, Bistričku suzu, Pećaršiju, sumračnu Srbicu, ali i svoju majku, monaštvo, bol i gubitke.
„Sve što mi radimo u jeziku, bar što se mog unutrašnjeg osećaja tiče je potraga za rečima koje svetle. Te reči u mom životu i u životima pisaca imaju neku vrstu oreola. Kada na njih naiđemo mi shvatimo da je to čudo koje se dogodilo i da ta reč povezuje sve ono što je rasuto u našem jeziku u našoj kulturi u našoj civilizaciji u našoj duhovnosti“, kazao je Rakočević.
Ta reč u sebi sadrži sve naše ljubavi, sve naše boli, dodao je.
„Sve ono što smo izgubili i sadrži sve ono što ćemo dobiti. Jer ta reč koja ima oreol i koja svetli je suština života jezika i svega onoga što dobijamo i što gubimo“, kazao je Živojin Rakočević.
Pisanje jedne pesme je zavet. Pisanje jedne pesme je čitav život. Pisanje srećnih reči na jednom jeziku je pobeda poezije, zaključio je pesnik.
