Inspiracija za ovu predstavu jeste bajka „Palčica“ Hans Kristijan Andersen.
Džogović preispituje društveno nametnute obrasce ženama, te priča da Palčica nije samo mala devojčica već neko koga društvo pokušava da oblikuje, odnosno kontroliše, piše Alternativna.
Robotski glas u predstavi uključi se kad god Palčica odluči da kaže ne. On je tu da je podseti na unapred zadate društvene uloge. Konačno, ova priča postaje priča o izboru. Onoga što se očekuje i onoga što mi želimo.
Džogović je posle predstave za medije objasnila da je najpre svoj master rad zamislila kao dečiju predstavu.
„Međutim, kada sam krenula da iščitavam tekst videla sam da ima mnogo stvari koje su upitne, te da bi trebalo porazmisliti o tome šta deca čitaju i slušaju. A, onda sam shvatila da uopšte nije namenjeno deci već odraslima. Prirodno stanje stvari odvelo me je na taj malo feministički put da obradim ovu bajku“, objašnjava Džogović.
Dodaje da kada se čita Andersenova bajka izvorno, a čije delove ima u predstavi, onda tu ništa ne mora da se dopisuje zato što sve tako nekako vodi ženu na isti put – a to je da se uda.
„Nije moja poruka bila: ’E, nemojte da se udate’, ali samo hajde da preispitamo svu ovu silu koja gura devojčicu i oblikuje je od malena da razmišlja samo o tome“, naglašava glumica.
Robotski glas – žena (ne) može da kaže ne
Tokom predstave ponavlja se robotski glas u pozadini, a on je tu, kaže Džogović, da upozori da žena ne može da kaže ne.
„Svaki put kad devojčica izgovori da nešto ne želi onda je on tu da nas podseti da ne može žena da kaže ne. To je u našoj kulturi. Ne samo našoj, uopšte na svetu negovani stav“, priča ona.
Predstava je premijerno izvedena u Beogradu kada je Džogović odbranila svoj master rad sa najvišom ocenom. Kaže da joj je tada bilo lakše pred profeosrima, nego pred Mitrovčanima.
„Kada treba da se igra pred publikom mitroivčkom, pred ljudima koje ću gledati svakog dana nije tako jednostavno iako je draže da se igra ovde“, ukazuje ona.
U originalnu uz nju je kao narator bajke bila devojčica, međutim nju je u Akvarijusu zamenila studentkinja četvrte godine glume na klasi profesorke Borenke Ljumović, Nikolija Tričković.
Džogović objašnjava da nije bilo praktično da se putuje sa devojčicom, ali i da je predstava isuviše gorka da bi dete učestvovalo u tumačenju Palčice.
Na pitanje novinara da li je jednostavnije da igra prema scenariju drugog autora ili prema svom, ona je kazala da jeste bilo malo komplikovano.
„Ovo je prva stvar koju sam u životu napisala. Bilo je malo komplikovano. Imam osećaj da kada neko drugi napiše ja onda tumačim, bavim se analizom. Čudno je. Ali, ako budem nekads još nešto pisala možda mi postane to normalno“ – kazala je.
