Raška oblast u Drugom svetskom ratu, tema je koja je nedovoljno istražena u srpskoj istorijografiji, ocenjuje dr istorijskih nauka sa Instituta za kulturnu baštinu Priština – Leposavić, Ena Mirković. Mirkovićeva napominje da je njen kolega Milutin Živković u svojoj knjizi „Između Velike Albanije i okupirane Srbije“ uspeo da ponudi poptuno novi i kvalitetan uvid i istraživanje Raške oblasti u Drugom svetskom ratu.
Mladi doktor istorijskih nauka sa Institua za kulturnu baštinu Priština – Leposavić, Milutin Živković, sakupljajući arhivsku građu za knjigu, obišao je 12 arhivskih ustanova u zemlji i inostranstvu, koristeći više od 30 fondova, zbirki, legata i drugu arhivsku građu.
Kako je naglašeno, posebnu vrednost čini dokumentacija iz arhiva istorijskog odeljenja Generalštaba Republike Italije, Državnog arhiva Republike Albanije, građa arhiva Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, koji do sada nije u većoj meri korišten u srpskoj istorijografiji.
„Navedena građa obogaćena je sa više od 120 bibliografskih jedinica, koju sačinjavaju monografije, studije, sećanja. Celokupnu priču zaokružuje 86 autentičnh fotografija, koje čitaocima dodatno oživljavaju procese i pojavae o kojima autor piše u knjizi“, rekla je dr Mirković.
Dr Petar Ristanović, predstvljajući monografiju „Između Velike Albanije i okupirane Srbije – Novi Pazar,Tutin i Ibarski Kolašin (1941-1944)“, istakao je da knjiga daje jedinstven i potpuno nov uvid u ratnu zbilju novopazarskog, tutinskog i kolašinskog kraja.
Ristanović je pojasnio da je monografija rezultat osam godina dugog istraživanja koje je Milutin Živković sproveo za potrebe izrade doktorske disertacije „Sandžak u Drugom svetskom ratu“. Više od hiljadu stranica prikupljenog pisanog materijala, Živković je iskoristio za pisanje prve knjige o uspostavljanju vlasti NDH u oblasti oko Priboja, Prijepolja, Novog Pazara, Sjenice i Tutina. Materijala je bilo dovoljno i za drugu knjigu, monografiju koja je predstavljena publici u Gračanici.
„Najveća vrednost ove knjige je u tome što to nije mrtva istorija, već u velikoj meri govori o istoriji koja je i te kako aktuelna. Ona je i te kako živa. Sama ideja Velike Abanije, i prostor koji se opisuje i danas je problematičan, a događaji o kojima Živković piše nisu tema samo istoričara, već i političara. Govorimo o prostoru koji oblikuje naše sudbine i živote“, naglasio je dr Ristanović.
Ristanović apostrofira da nije preterano reći da knjiga može da posluži kao neka vrsta priručinika za razumevanje aktuelnih događaja, pogotovu jer se iz nje može dobro razumeti ponašanje ljudi u trenucima krize i u situaciji kada država više nije sposobna da sprovodi svoju vlast.
Naglasivši na početku izlaganja da mu je ogromna čast što govori u mestu odakle potiče i ističe srpski nacionalni identitet i srpska državnost, kao i dobar deo srpske kulture, autor Militun Živković je rekao da je ključno pitanje u njegovoj knjizi to da li prošlost drži i dalje hipoteku nad životima ljidi sa prostora Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Rožaja, Kosovske Mitrovice, Raške i Ibarskog Kolašina.
„Najjasnije je nažalost, rekao je Živković, da je od široke lepeze uzroka, zbog kojih se ljudi danas ubijaju, bratoubilački rat najgori. Na prostoru Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Ibarskog Kolašina rat je imao dve komponente: versko – etničku i ideološku. Ključna posledica ove prve jeste etničko čišćenje Srba koje je trajalo od aprila 1941. do februara 1944. godine“, zaključio je Živković.
Oraganizatori prezentacije monografije „Između Velike Albanije i okupirane Srbije – Novi Pazar, Tutin i Ibarski Kolašin (1941-1944)“ bili su Dom kulture u Gračanici i Srpski kulturni centar iz Prištine u saradnji sa Institutom za kulturnu Baštinu koji je 1999. godine iz Prištne izmešten u Leposaviću.
