Direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić ne krije zadovoljstvo zbog uspeha ove predstave i ističe da će u narednom periodu pozorište pojačati gostovanja na Kosovu i Metohiji.
“Meni je drago što ćemo „Ženidbu“ igrati po drugi put u Gračanici. Igrali smo jedanaest puta u Novom Sadu, pred stalno prepunom salom, i mene to raduje. Nastojaću da u narednom periodu pojačam naše gostovanje na Kosovu i Metohiji, Gračanici ali i u svim drugim mestima na KiM gde smo do sada gostovali” , kaže Radonjić.
Pored toga, ističe da će pozorište nastojati da u narednom periodu gostuje i u drugim mestima, u centralnoj Srbiji, Vojvodini, Crnoj Gori, Republici Srpskoj.
„Mislim da je veoma značajno da prikažemo naš rad i da ovu našu izložbu 70. godina postojanja Prištinskog pozorišta predstavimo i u drugim mestima. Mislim da je to vrlo značajna stvar i da se na takav način ljudi i u drugim sredinama informišu, ne samo o načinu funkcionisanja pozorišta, nego i o situaciji u kojoj srpski narod na Kosovu i Metohiji živi i u kakvim se nemogućim uslovima bori da sačuva kulturni identitet“, objašnjava on.
Predstava „Ženidba“ je urađena u režiji Milana Karadžića u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada.
“Mislim da je to samo po sebi jedan veliki uspeh, pritom je i veliki uspeh što je ta predstava tražena i mi moramo kao Narodno pozorište u Prištini da vodimo računa o tome šta je potreba naše publike“.
Radonjić naglašava da pozorište u Prištini vodi računa o tome šta publika želi da gleda, što ne znači povlađivanje nekim niskim interesima publike.
„Mi smo kao Narodno pozorište u Prištini dužni, čim imamo atribut ’narodno’, da vodimo računa o potrebama naše publike, o tome šta naša publika želi. To naravno ne podrazumeva povlađivanje nekim niskim interesima publike, nego naprotiv, da imamo jednog domaćeg klasika, svetskog klasika, i da imamo jednu eksperimentalnu predstavu. Ono što je bitno jeste da naše predstave imaju publiku”, naglašava on.
U proteklom periodu Narodno pozorište u Prištini potpisalo je deset protokola o saradnji sa različitim pozorištima. Radonjić, ističe da je to od velikog značaja.
“To nisu samo prazni papiri koji podrazumevaju slikanje za medije, u svakom od tih papira stoji nekakav dogovor o razmeni predstava, o našim gostovanjima, o gostovanjima drugih pozorišta ovde kod nas, o koprodukcijama za različite predstave. Od velikog je značaja što mi gostujemo drugde, što imamo neku ambasadorsku misiju promovisanja i situacije i načina na koji mi radimo, koji su zaista specifični. Ovo nijedno pozorište na svetu nema, da je praktično iseljeno iz svoje matične kuće, a da pritom bez obzira što je nama matična scena u Gračanici formalno, podmirujemo potrebe na celom Kosovi i Metohiji i ne samo ovde, već od Banja Luke do Herceg Novog, od Berlina do Beča i Budimpešte, koji su nam u nameri ove godine“, kaže on.
Narodno pozorište u Prištini će u maju mesecu imati trinaest predstava, a predstaviće se i publici u Herceg Novom.
„Trinaset predstava u maju je za mene na neki način podvig i doživljaj onoga što sam ja želeo. Mislim da je trinaest predstava u maju, norma koja je izvan pozorišta u Kragujevcu, Kraljevu, Uzicu, Nišu. U ovim uslovima u kojima mi živimo to je zaista jedan podvig, ja sam izrazito ponosan, ne zbog svog rada, nego rada ljudi u pozorištu, naših glumaca, organizacije, tehnike, i mislim da je to nešto čime mi opravdavamo postojanje našeg rada. Mislim da je jako bitno da odemo i u Herceg Novi, da predstavimo izložbu o našem radu. Odigraćemo dve predstave „Razvojni put Bore Šnajdera“ i „Ženidbu“. Pokazaćemo ljudima da pravimo i proizvodimo kvalitetne predstave“, zaključuje Predrag Radonjić.
