U tri festivalska dana smotre Medimus, učesnici su vraćali srednjovekovni duh i kulturu Prizrenu, njegovim retkim srpskim stanovnicima, izbeglim ljudima ovog grada ili gostima.
Hram u kom se festival održava, nalazi se iznad starog dela Prizrena, ispod tvrđave, retka je scena koja, prema svedočenju muzičara, komunicira s vremenom u kojem je umetnost i nastajala.
„Imali smo divnu saradnju muzičara koji su se ovde upoznali. Formirali smo festivalski ansambl Medimus, čiji su članovi iz Beograda, iz Slovenije, pevačica iz Grčke, napravili novi program u ovom čudesnom ambijentu i u ovom lepom gradu”, rekla je Karolina Beter, flautistkinja, i naglasila da se radi o novoj dimenziji festivala, „jer obično svako dolazi sa strane, izvede svoj program i ode kući, ali je najvažnije ono što je zajedničko”.
„Uspeli smo da realizujemo program kao potrebu i izraz onoga što se ovde u Prizrenu dogodilo svima nama pojedinačno, to je lep rezultat”, dodala je ona.
Karolina je nemačko-srpskog porekla, rođena u Nemačkoj. Ima bogatu karijeru, nastupa i drži predavanja širom sveta. Posle nekoliko decenija, možda i vekova, u Prizrenu se obnavljala, stvarala i na nov način interpretirala srednjovekovna muzika.
Jedan zapis iz dubrovačkog arhiva govori da je po dubrovačkim trgovima 1335. godine nastupao Dragan Prizrenac, a u tri festivalska dana, njegovi naslednici vraćali su srednjovekovni duh i kulturu Prizrenu, njegovim retkim srpskim stanovnicima, izbeglim ljudima ovog grada ili gostima.
Tako se, već četiri godine, na nekoliko dana na umetnički način obnavlja kulturna i duhovna istorija jednog grada i nasleđe njegovih stanovnika koji imaju potrebu da mu se na ovakav način vraćaju. U spoju grada, muzičke umetnosti i publike koja prati festival, formirala se i potreba da se on održi i da mu se dolazi krajem avgusta svake godine.
Festival Medimus postao je u proteklom periodu neka vrsta povoda za dolazak u Prizren, tako da se ovde dolazi organizovano iz Kosovske Mitrovice, Gračanice, Pomoravlja i sa Štrpca.
Nada Nikolić, nekadašnja novinarka Radio Prištine, pratila je tri dana festival i smatra da on otvara ključna pitanja našeg trajanja i stvaranja.
„Šta je s tom našom kulturom i duhovnošću u vremenu sadašnjem i šta je s narodom koji ju je stvorio. Mi znamo da ona prevazilazi granice ovog prostora. Festival je međunarodni, što znači da bi na ova pitanja trebalo da odgovore mnogi iz sveta, to je deo i njihove odgovornosti”, kaže Nada Nikolić.
Predsednik Udruženja prijatelja manastira Svetih arhangela, Bojan Babić, smatra da je međunarodni aspekt festivala doveo u Prizren mnoge značajne ljude koji su otkrili ovaj grad i kojima se ovaj grad ukazao u novom svetlu.
„U početku smo imali problema da nam ljudi dođu, bilo je nekih strahova i nedoumica, a danas nas gotovo iz celog sveta zovu sami i raspituju se o Medimusu i mogućnostima učešća na njemu. Pogledajte samo na kakav način Mađari dolaze ovde i s kakvom ljubavlju i odgovornošću pristupaju umetnosti. Ove godine je došla grupa ’Muzika profana’”, kaže Babić.
Ansambl „Renesans” je od prvog dana Medimusa u atrijumu hrama, koji je 1330. podigao vlastelin Mladen Vladojević. Njihov član, Dragan Mlađenović Šekspir, proučava stare kosovske pesme i nastoji da se one sačuvaju. Ovde mu jedino nedostaju signali srpskih mobilnih mreža: „Moram da se javljam svojoj majci, ona znate, ima devedeset godina i devet meseci.”
Posebnu pažnju je izazvao nastup „Grčkog vizantijskog hora”, kod nas poznatog i kao hor „Angelopulos”. Sa svojih 1.300 nastupa na svim kontinentima od Metropoliten muzeja, preko Ravne, Sinaja do Hola kraljice Elizabete, ovaj ansambl je proneo slavu vizantijskog pevanja i umetnosti.
„Oseća se ovde duboka veza s Vizantijom i s ovim gradom i s ovim svetim mestom u kom smo boravili. Poseban osećaj je da smo nastupali u jednom hramu koji sada nije okružen hrišćanima i u koji oni retko dolaze”, kaže za „Politiku” član hora, Andonios Aetopulos.
Dane muzike u Prizrenu je svojim nastupom zatvorila Simonida Stanković i projekat „Hiperboreja”.
Festival Medimus organizuju Udruženje prijatelja manastira Svetih arhangela i Dom kulture „Gračanica”, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije, a podršku su pružili Eparhija raško-prizrenska, manastir Svetih arhangela kod Prizrena, Bogoslovija „Sveti Kirilo i Metodije”, „Telekom Srbija” i „Kolašin prevoz” iz Zubinog Potoka.
